Бања Лука | 27. 02.2019. год.

• Право интелектуалне својине дијели се у двије групе: право индустријске својине која обухвата проналаске (патенте), жигове, индустријски дизајн, ознаке географског поријекла, право сузбијања нелојалне конкуренције, пословну тајну и биљне сорте и ауторско право и права сродна ауторском праву.
• Aуторско право обухвата књижевна и умјетничка дјела као што су романи, пјесме, позоришни комади, филмови, музичка дјела, умјетничка дјела као што су цртежи, слике, фотографије и скулптуре, те архитектонски дизајн.
• Права сродна ауторском праву обухватају права извођача на њихова извођења, произвођача фонограма на њихове снимке и радио-дифузних организација на њихове радијске и телевизијске програме.
• Кривично-правна заштита има посебно значајну улогу у заштити права интелектуалне својине, а по својој природи уједно је и најефикаснији вид заштите.
• Ниво правне заштите ауторских и сродних права у БиХ подигнут је на висину коју захтијева европски правни поредак.
• Предвиђена је двострука правнa заштитa за ауторе и носиоце ауторских и сродних права - грађанскоправна и кривичноправна.
• Кривичноправна заштита ауторског и сродних права укључена је у Кривични законик Републике Српске у Глави XXI под називом Кривична дјела против привреде и платног промета и то кроз кривично дјело Неовлаштена употреба туђег пословног имена и друге посебне ознаке робе или услуга (члан 260.), те инкриминацијама које предвиђа Кривични закон БиХ у коме Глава XXI под називом Кривична дјела повреде ауторских права, регулише ову област.
• Глава XXI Кривичног закона БиХ садржи укупно пет кривичних дјела (Злоупотреба ауторских права, Недозвољено кориштење ауторских права, Недозвољено кориштење права произвођача звучне снимке, Недозвољено кориштење права радиодифузије и Недозвољена дистрибуција сателитског сигнала) а њихово увођење у наше кривично законодавство резултат је неопходности усклађивања домаћег кривичног законодавства са бројним међународним инструментима којима се државе потписнице обaвезују да ће на кривичноправном плану преузети одговарајуће мјере којима ће се осигурати заштита ауторских права (инкриминације су усклађене са одредбама домаћег законодавства које се односе на заштиту ауторских права и то прије свега са Законом о ауторском праву и сродним правима).
• Сва кривична дјела из ове главе закона су бланкетног карактера, што значи да је за објашњење њихових основних обиљежја потребно извршити увид у домаће и међународне прописе који се односе на заштиту ауторских и сродних права.
• Умишљај је једини облик кривице код ових кривичних дјела јер није предвиђена одговорност за нехатно почињење ових кривичних дјела.
• Код већине ових кривичних дјела предвиђена је обaвезна примјена мјере безбједности одузимања предмета а такође је у закону изричито прописано да ће се предмети који су били намијењени или употријебљени за почињење неког од ових кривичних дјела или који су настали њиховим извршењем одузети и уништити.
• Важно је знати да је на скоро свим производима, који у себи садрже ауторско право или предмет другог сродног права или права интелектуалне својине, јасно означен власник тог права и постоји упозорење да је неовлашћено коришћење кажњиво по закону.
• Нелегално прештампавање, преснимавање, умножавање, изнајмљивање и продаја заштићених ауторских дјела (књига, филмова, музичких дјела, компјутерских програма и др) причињава огромну штету, не само власницима ауторских права, продуцентима, дистрибутерима, већ и Буџету Републике Српске за износ неуплаћеног пореза на промет и других дажбина које представљају јавни приход.