Ministarstvo unutrasnjih poslova Republike Srpske

УПРАВА КРИМИНАЛИСТИЧКЕ ПОЛИЦИЈЕ

Јединица за високотехнолошки криминалитет


Превенције


Сексуално злостављање дјеце

Бања Лука | 27. 02.2019. год.

Шта је то?

  • Сексуалнo злостављањe дјеце подразумијева активности у којима извршилац врши физички контакт са дјететом на начин да додирује дијете по интимним дијеловима тијела без обзира на то да ли дијете има на себи одјећу или не, сексуални контакти без пристанка или са дјететом млађим од 15 година, силовања, присиљавање или навођење дјетета да учествује у сексуалним активностима на свом тијелу или на тијелу друге особе, нежељена понашања полне нарави односно полна узнемиравања рањиве особе
  • Online сексуална злостављања дјеце подразумијевају активности извршилаца као што су мамљење дјетета на сусрет у циљу остваривања полног односа или полног злостављања дјетета, увјеравање, подстицање, врбовање да дијете снима и дијели снимке своје сексуалне активности путем интернета, приказивање порнографских садржаја и активности дјетету млађем од 15 година.
  • Такође, свако посједовање, приказивање, слање, објављивање, размјењивање снимака или фотографија на којима су приказани полни органи дјетета или је дијете млађе од 18 година приказано у сексуално експлицитном понашању или свјесно приступање таквом садржају представља кривично дјело.
  • Искориштавање дјеце за порнографију, упознавање дјеце са порнографијом и искориштавање компјутерске мреже или комуникације другим техничким средствима за извршење кривичних дјела сексуалног злостављања или искориштавања дјетета представљају инкриминације којима се штите дјеца на интернету у Кривичном законику Републике Српске те представљају један од акцената у борби против криминалитета који представља традиционални криминалитет али који се обзиром на своје специфичности може извршити и кориштењем рачунара или рачунарске опреме.
  • Новим кривичним закоником који је ступио на снагу у мјесецу Јуну 2017. године значајно су побољшане инкриминације са циљем заштите дјеце а појам дјетета је проширен на сва лица испод 18 година старости.

Како се заштитити?

  • Извршилац овог кривичног дјела може бити било ко (од особа из дјететовог окружења – познатих дјетету, до потпуно непознатих особа, од адолесцената до одраслих особа.).
  • Најбољи вид заштите дјетета је успостављање односа потпуног повјерења између родитеља и дјетета, коме би се дијете у сваком тренутку могло обратити, затражити и добити разумијевање, помоћ и сигурност.
  • Пажљиво слушати дијете када жели рећи како се осјећа, не прекидати га, избјегавати реакције шока и разочарења, пружити му пуну подршку.
  • Вјеровати да дијете говори истину све док се не докаже супротно.
  • Едуковати дјецу и младе како користити интернет на сигуран начин те осигурати надзор родитеља у тренуцима када се интернет користи.
  • Уколико дијете каже да је упознало новог пријатеља преко интернета, треба му објаснити да је све што зна о томе пријатељу оно што је тај неко написао о себи што не мора бити уопште тачно те да се никада не зна ко је „са друге стране екрана“.
  • Пажљиво бирати „нове“ пријатеље (пријатељ треба бити неко ко је лично познат дјетету у стварном животу).
  • Не одговарати на поруке које се примају од непознатих особа или са непознатог броја а које у себи садрже непримјерене, сугестивне или садржаје због којих се дијете осјећа нелагодно.
  • Не откривати податке о себи и свом идентитету.
  • Не слати фотографије себе или чланова породице.
  • Никоме не откривати своја корисничка имена и лозинке (треба да буду познати само дјетету и родитељима).
  • Не настављати разговор због кога се дијете може осјећати нелагодно или који постаје превише личан (прекинути такав разговор те о истом обавијестити родитеље).
  • Уколико се добије порука узнемирујућег или непримјереног садржаја, у којој нека особа тражи од дјетета да пошаље своју/е фотографију/е без одјеће, не одговарати на исту те о истој обавијестити родитеља или другу особу у коју дијете има повјерења.
  • Сачувати добијене податке и фотографије са мобилног телефона или рачунара како би помогли полицији у потрази за особом која шаље наведене поруке.
  • Не пристајати на сусрете са особама које се упознају преко интернета.

Шта ако се деси?

  • У што краћем року пријавити у МУП Републике Српске.
  • Сачувати садржај примљених порука, фотографија, или видео-записа као и остале податке било на мобилном телефону или неком другом уређају.
  • Не настављати разговор са том особом.