Министарство унутрашњих послова Републике Српске


УПРАВА КРИМИНАЛИСТИЧКЕ ПОЛИЦИЈЕ

Јединица за високотехнолошки криминалитет

Спречавање и ограничавање приступа јавној компјутерској мрежи


    Шта је то?

    • Спречавање и ограничавање приступа јавној компјутерској мрежи (DDoS напад - Distributed Denial of service), такође представља изузетно сложену криминалну активност са веома великим посљедицама која се у нашем кривичном законодавству инкриминише кроз кривично дјело Изнуде у вези са кривичним дјелом Спречавање и ограничавање приступа јавној компјутерској мрежи.
    • Кривично дјело се врши на начин да се претходно направи мрежа заражених рачунара (Botnet) која се контролише са једног мјеста и усмјерава на жртву, којом приликом се преоптерећује и онемогућава рад нападнутог рачунара или сервера и од оштећеног тражи изнуда, односно одређи новчани износ.
    • Као и код Ransomware изнуда се најчешће захтијева кроз неку од криптовалута, најчешће Bitcoin.
    • Карактеристика овог кривичног дјела је да лица која посједују одређена техничка знања помоћу специјализованих софтвера праве мреже заражених рачунара које броје и по неколико десетина хиљада рачунара које касније продају или изнајмљују извршиоцима кривичних дјела за напад.
    • Мрежа заражених рачунара се најчешће прави од великог броја слабије заштићених рачунара, који користе не лиценциране заштитне програме или од уређаја као што су усмјеривачи (Router), надзорне камере и слични уређаји који користе интернет.
    • У правилу власници односно корисници рачунара који су дио Botnet-а и не знају да се њихови рачунари користе за извршење кривичног дјела, с обзиром на то да просјечан корисник рачунара није у стању да примијети било какве промјене у његовом раду.
    • Као најчешће жртве извршења овог кривичног дјела у Републици Српској су предузећа, одређени медији и друга правна лица којима је за обављање свакодневног посла неопходна рачунарска опрема и који су самим тим погоднији за изнуду.
    • Мотив извршења овог кривичног дјела је искључиво противправна имовинска корист док у једном дијелу када су у питању медији или друга специфична правна лица као мотив се јавља и блокада рада без директне материјалне користи.

     

    Како се заштитити?

    • Не отварати e-mail поруке добијене од непознатих пошиљалаца.
    • Не отварати e-mail поруке које имају непознате прилоге.
    • Користити оригиналне и лиценциране програме.
    • Користити и редовно обнављати антивирусне програме.
    • Контролисано користити преносну УСБ меморију.
    • Ангажовати стручна лица за оджавање информационих система.
    • О свим сумњивим активностима на информационој инфраструктури, обавјештавати CERT (Computer Emergency Response Team) односно Тим за одговор на компјутерске инциденте Владе Републике Српске.
    • Редовно правити резервне копије података на одвојене меморијске капацитете.

     

    Шта ако се деси?

    • У што краћем року пријавити у МУП Републике Српске.
    • Ангажовати стручна лица за успоставу секундарних телекомуникационих система.
    • Не вршити уплату.
    • Сачувати сву е-mail коресподенцију.
    • Сачувати податке о инструкцији за плаћање.