Криптовалуте су у Републици Српској дефинисане Законом о тржишту хартија од вриједности на начин да је „виртуелна валута” дигитални запис вриједности који није емитовала и за чију вриједност не гарантује централна банка, нити други орган јавног сектора, која није нужно везана за законско средство плаћања и нема правни статус новца или валуте, али је физичка и правна лица прихватају као средство размјене и може се куповати, продавати, размјењивати, преносити и чувати електронским путем.

 

Такође, исти закон дефинише и ко се сматра пружаоцем услуга повезаних са виртуелним валутама, односно „пружалац услуга повезаних са виртуелним валутама” је правно или физичко лице које пружа једну или више сљедећих услуга:

а) чување и управљање виртуелних валута у име трећих лица (пружалац депозитарних услуга новчаника),

б) организовање платформе за трговање виртуелним валутама,

в) размјена виртуелних валута за валуту која је законско средство плаћања,

г) размјена виртуелних валута за другу виртуелну валуту,

д) пренос виртуелне валуте, тј. запримање и извршавање налога за виртуелну валуту у име трећих страна,

ђ) спровођење понуде, односно продаје виртуелних валута.

 

Осим тога предметни закон је одредио и друге процедуре и услове за тржиште криптовалутама у Републици Српској. У циљу свеобухватнијег информисања на интернет страници Комисије за хартије од вриједности Републике Српске је могуће видјети који су то пружаоци услуга повезаних са виртуелним валутама до сада регистровани у Републици Српској:

https://www.secrs.gov.ba/Ucesnici/PruzaociUsluga.aspx 

 

Такође, осим уређеног тржишта криптовалутама у Републици Српској су присутне и различите врсте злоупотреба а један од најчешћих видова злоупотреба су и различите врсте преварних радњи. Предметне преварне радње се најчешће огледају у томе да извршиоци путем друштвених мрежа као што су Фејсбук и Инстаграм или позивањем грађана са бројева телефона или путем апликација за комуникацију рекламирају одређене лажне платформе којима је наводно могуће инвестирати у криптовалуте и зарадити велике износе новца за кратак временски период. Том приликом се извршиоци користе различитим преварним радњама како би оштећене довели у заблуду да им шаљу новац а на име наводног улагања у криптовалуте. Извршиоци се врло често представљају као радници на берзи, достављају оштећенима различите лажне цертификате којима то потврђују, шаљу оштећенима линкове за приступ различитим платформама те увјеравају оштећене да на тим платформама креирају своје налоге и да ту могу пратити стање рачуна и вриједност својих улагања. Комуникација извршилаца и оштећених се најчешће врши путем електронске поште или путем апликација за комуникацију (WhatsApp, Viber и слично). Да би изгледали увјерљиво извршиоци комуницирају на локалном језику и у комуникацији показују разумијевање уколико оштећени није упознат са начином трговања криптовалутама. Врло често ивршиоци нуде техничку помоћ у смислу да креирају оштећенима налоге на друштвеним мрежама, и-мејл адресу као и да путем апликација за даљински приступ (нпр. AnyDesk) приступе рачунару или мобилном телефону оштећеног те директно врше подешавања, скидање података и слично. Како би стекли противправну имовинску корист, извршиоци наводе оштећене да им новац уплаћују путем различитих севиса за плаћање као што је Western Union и слични. Том приликом увјеравају оштећене да је новац потребно уплатити ради одређених провизија, камата, берзанских услуга, осигурања депозита и слично. Најчешће се уплате врше на имена страних лица у земљама као што су Грузија, Португал и остале земље које нису са нашег говорног подручја.  

 

Како се заштитити?

• Информисати се о „blockchain“ технологији и начину рада криптовалута.
• Информисати се о платформама за трговину криптовалутама и пружаоцима услуга повезаних са виртуелним валутама у нашој земљи.
• Провјеравати поузданост платформи за трговину криптовалутама.
• Заштитити крипто новчаник (препорука је кориштење тзв. „хладних“ новчаника, који ће бити одвојени од мреже и заштићени шифром)
• Провјерити идентитет особа са којима се улази у пословну сарадњу.
• Уплате новца вршити само путем банака, провјерених сервиса и на имена особа које су провјерене и познате.
• Постављати јаке лозинке на налоге.
• Постављати двоструке аутентификације.
• Користити лиценциране оперативне системе и антивирусне програме (могу препознати и упозорити на многе врсте напада, фишинг странице, лажне и-мејл поруке и слично) 

 

Шта никако не треба учинити?

• Остваривати комуникацију и пословну сарадњу са особама које нам нису познате, налазе се у иностранству и чији идентитет не можемо потврдити уживо.
• Откривати своје личне податке непознатим особама.
• Фотографисати и слати фотографије личне карте, путне исправе, картица за безготовинско плаћање и других личних докумената и исправа особама које нам нису познате или које смо упознали путем интернета.
• Откривати своје лозинке другим особама.
• Омогућавати даљински приступ својим уређајима као што су мобилни телефон или рачунар инсталирањем апликација као што су AnyDesk, TeamViewer и сличне.

 

 

Шта урадити ако се догоди?

 

• Блокирати картице за безготовинско плаћање уколико су кориштене за плаћање.
• Сачувати сву комуникацију која укључује бројеве телефона, слике екрана са комуникацијом и слично.
• Сачувати документацију која се односи на трансфере новца.
• Сачувати податке о друштвеним мрежама и платформама (слике екрана, УРЛ адресе и слично).