Учесници конференције, њих 96, је након излагања на тему које се односи на проблем тероризма донијело сљедеће закључке: Тероризам је константан проблем безбједнoсти земаља западног Балкана и као такав дио је глобалног тероризма. С тим у вези тероризам је претња безбједности Републике Српске и БиХ. У прилог томе свједоче и судске пресуде за тероризам у БиХ, оптужнице за терористичке акт, терористичке организације које су идентификоване у БиХ, званични извјештаји агенција за спровођење закона, као и друге чињенице. Стога је и неопходна већи ангажман свих субјеката безбједности, као и међународне заједнице, који треба да доприносе на овај начин рјешавању проблема тероризма. Правовремена и тачна криминалистичко обавјештајна и обавјештајна информација основ је савремених антитерористичких стратегија, те би требало усавршити методе криминалистичко-обавјештајног и обавјештајног рада, те унаприједити међународну полицијску и обавјештајну сарадњу. Неопходно је унаприједити методологију безбједносног процјењивања теористичких пријетњи. Ову методологију потребно је припремити уз поштовање општеприхваћених стандарда праћења и процјена терористичке опасности. За рјешавањ проблема тероризма и проблема који га условљавају и узрокују, неопходна је политичка воља и искрена међународна сарадња. Политичка воља треба да се манифестује у конкретним активностима политичких представника, укључујући представнике јавне власти. Неопходно је наставити са напорима ка јединственом, по могућности универзалном дефинисању појма тероризма, чиме би се избјегли вишеструки стандарди у третирању ове безбједносне пријетње. Уствари, потребно је дати свој допринос рјешавању овог проблема, који је присутан на глобалном нивоу. Неопходно је наставити са имплементацијом међународних стандарда који се тичу спречавања прања новца и финансирања тероризма. Посебно је значајно јачање институционалних и организационих капацитета у том смислу. Неопходно је унаприједити концепцију безбједносног менаџмента и нормирати улогу недржавног сектора безбједности у сферама антитероризма и дјеловања у ванредним ситуацијама. Посебно је потребно унапредити безбједносни менаџмент у случају дешавања терористичког напада. Неопходна је дословно проштовање принципа еластичности и интероперабилности снага безбједности, заснованих на реалним безбједносним потребама друштва и на уважавању међнародних стандарда. Неопходно је константно усавршавање агенција за спровођење закона које врше антитерористичку функцију. Ово усавршавања треба да обухвата њихову специјализацију, модернизацију, као и информатичку опремљеност. Неопходно је унаприједити криминалистичку методику откривања, разјашњавања и доказивања кривичних дјела тероризма, уз уважавање домета домаће и иностране безбједносне и криминалистичк теорије и праксе. Потребно је концептуризовати стратегије превенције и сузбијања тероризма националног и међународног значаја, те развити акционе планове за поступање агенција за спровођење закона за конкретне ''терористичке сценарије''. Потребно је радити на истраживањима тероризма, његове структуре, појавних облика, начина испољавања, те узрока и услова који погодују настанку и развоју тероризма, конципирања основних и специјалистичких едукативних програма и других видова обуке, на бази начуних резултата. Неопходно је искористити погодности међународних интеграција (безбједносни стандарди и режими) при конципирању антитерористичких стратегија. Како је евидентна ''технологизација'' тероризма, неопходно је континуирано техничко осавремењавање, опремање и усавршавање снага безбједности. Како је евидентан експанзија самоубилачког, ''против-енергетског
