Министарству унутрашњих послова Републике Српске је у сарадњи са Министарством породице, омалдине и спорта РС организовало у Приједору округли сто „Спријечимо насиље на спортким приредбама“, а све у циљу превенције, односно подизања нивоа свијести свих сегмената друшту овом проблему и супрстављања овој појави. „Полицији је у овој години пријављено је 3.300 спортских манифестација или готово десет дневно, а на број пријављених процјена је да их има још толико непријављених, изјавио је начелник Центра јавне безбједности Приједор Војислав Пелкић. Он је рекао да на тако велики број спортских догађаја у овој години имамо само 57 регистрованих случајева насиља и изречену 21 заштитну мјеру, те да тако мали број инцидената „не треба да нас завара, него да буде индикатор да се ради даље како се не би повећао“. Начелник Пелкић је подсјетио да је у Републици Српској Закон о спречавању насиља на спортским приредбама донесен 2004. године, да је у то вријеме био једини такав закон на простору бивше Југославије и да је доживио измјене 2010. године када су уведене заштитне мјере забране присуствовања спортским приредбама у екстремним случајевима. "То је врло добар закон, али имамо проблем недосљедне примјене закона и имамо проблем веза организатора са навијачима када им се заједнички интерес испољава негативно. Већина проблема морала би се рјешавати превентивно, а полиција треба да буде задња брана", казао је Пелкић. Он је навео да навијачи полицију најчешће доживљавају као противнике и да је то погрешан став, позивајући представнике и клубова и навијача да с полицијом пронађу што бољи начин сарадње и организације. "Ову кампању смо и иницирали да дођемо до одговора на питања шта и како даље. Проблеме смо дијагностиковали, а суштинско питање је да ли их рјешавати репресијом или превенцијом, да ли је казнена политика адекватна и да ли је потребна формализација навијачких група", навео је Пелкић. Помоћник за спорт у Министарству породице, омладине и спорта Републике Српске Горан Раца рекао је да ће услиједити и анализа важећих закона који третирају насиље на спортским теренима након чега ће бити јасније да ли су потребне и ригорозније мјере или су довољне постојеће. "Немемо инцидената на спортским теренима као што то имају Србија и Хравтска у окружењу, али немамо ни развијен спорт као што оне имају. Задатак нам је да пронађемо модел прихватљивог понашања и да одговоримо на пиатње да ли је хулиган вреднији навијач од онога који без насиља бодри свој клуб", навео је Раца. Професор физичког васпитања у Средњошколском центру Приједор Томислав Гашић рекао је да у малим градовима и малим срединама навијачке групе су малобројне и самим тим неатрактивне и за политику и за изворе новца."Насупрот томе, имамо у великим градовима многобројне навијачке групе, попут 40.000 `гробара` који су атрактивни полицији, али и нарко дилерима. То су два најзначајнија извора манипулисања навијачким групама", навео је Гашић у својој презентацији. Професор физичког васпитања у Основној школи "Младен Стојановић" у Љубији Војин Бадњар рекао је да би ова кампања требало да доведе до доношења националне стратегије за борбу против насиља на спортским приредбама. "Такође, у казненој политици, треба пазити да санкцијеу увијек трпе одговорни појединци, а не цијеле навијачке групе", додао је Бадњар. Драшко Ђенадија из Форума за безбједност града Приједора најавио је да ће ова питања бити тема наредне сједница Форума како би се сагледали сви аспекти који могу допринијети рјешавању овог безбједносног проблема. "Треба да наметнемо причу свим субјектима, од појединца до највише институције, јер то је једна од тема за коју се многи прогласе ненадлежнима, а у којој уствари треба да учествује друштво у цјелини", навео је Ђенадија.
