Министарству унутрашњих послова Републике Српске пристижу бројне похвале на рад полицијских службеника, који свакодневно дјелују на терену. Овакве реакције грађана, који се уз Полицију РС осјећају безбједније, мотивишу полицијске службенике да буду ефикаснији и пожртвованији у обављању својих задатака. Благовремена реакција двојице полицијских службеника, који су установили да аутобус, који је требало да превезе ученике основне школе на екскурзију, није регистрован, те за превоз нема законске услове, мотивисала је једну мајку да нам пошаље мејл са следећим садржајем: „Поштовани, У вријеме када људи нису склони да похвале нечији рад, осјећам за потребно да Вам се обратим и упутим своје похвале као грађанин Републике Српске због догађаја који се десио лично мени и моме дјетету прошле седмице. Моје име је.., мајка сам дјечака који похађа О.Ш. ... Наша дјеца су прошле седмице требала ићи на 5-дневну екскурзију која је планирана да се одвија на територији Републике Србије и Републике Српске. То јутро, у три сата ујутро, са великом радошћу наше дјеце, дошли смо да их испратимо. При испраћају аутобуса на локацији су била присутна и два полицајца, нажалост не знам им имена нити из које полицијске станице долазе. Прегледом аутобуса утврдили су да аутобус није регистрован. Наравно, нису дозволили да тај превозник обави превоз ове дјеце на дестинацију и након четири сата ситуација је ријешена тако што је послан нови аутобус и дјеца су сретно отпутовала на договорено путовање. Наш шок чињеницом да аутобус није био регистрован не може и не могу да вам опишем, али поента мог обраћања је да самом чињеницом што су ова два господина радила свој посао и забранила путовање таквом возилу, спријечила је непријатности и проблеме који су евентуално могли да се десе. Један од полицајаца је на лицу мјеста, на наше обраћање да му захвалимо, рекао:“Али госпођо, ја само радим свој посао“ Зато ја, иако не знам њихова имена молим Вас да им се лично захвалите у име свих родитеља и наше дјеце, баш ЗБОГ ТОГА ШТО СУ РАДИЛИ СВОЈ ПОСАО и што су спријечили могућности да се деси нешто што можда и није требало да се деси. Њихова имена не знам, не знам ни из које станице долазе, али Вас љубазно молим да њих и њихове надлежне руководиоце поздравите, пренесете им наше размишљање и захвалност због професионалног понашања тог раног јутра. Нећу ни да размишљам шта је све могло да се деси , да је њихова реакција била супротна, али
