У Лакташима је данас окончана дводневна Међународна научна конференција„Сузбијање криминала и европске интеграције, с освртом на високотехнолошки киминал“ коју је Министарство унутрашњих послова Републике Српске организовало у у сарадњи са Ханс Зајдел (Hanns Sidel Stiftung) фондацијом.Више од 100 учесника ове конференције, међу којима су између осталог представници МУП-а Републике Српске, представници Федералног Истражног Бироа (ФБИ), МУП-ова Шпаније и Пољске, полицијски стручњаци и научни радници из Србије, Македоније, Руске Федерације, компаније „ВИЗА“ („VISA“), ОСЦЕ-а, ИЦИТАП-а и ЕУПМ-а донијели су сљедеће закључке којима би требало да помогну у успјешној броби против високотехнолошког криминала:1. Високотехнолошки криминалитет представља посебну врсту криминалитета и облика угрожавања безбједноти, која се манифестује у различитим формама злоупотреба информационих технологија у криминалне сврхе. Вискотехнолошки криминалитет може да произведе далеко теже последице по приватни и јавни интерес, јер географска раздаљина и државне границе не представљају препреку за извршење кривичног дела. Високотехнолошки криминалитет све присутнији, добија нове форме и представља све већу друштвену опасност, нарочито кроз облике транснационалног криминалног деловања, јер управо информациона технологија у потпуности одговара остваривању криминалних циљева на транснационалном нивоу.2. Добра и вриједности из реалног свијета ''пренијета'' су у виртуелни – информациони свијет. Заштита коју су имала у реалном свијету разликује се од заштите у ''виртуелном'' свијету. Развојем информацијских и комуникацијских технологија настају могућности за нове облике криминалитета тако што се криминалцима дају нови инструменти за извршење старих врста криминалитета, као и средства и тржишта за нове појавне облике криминалитета. Дакле, дошло је до промјене природе традиционалних облика угрожавања заштићених добара и вриједности, тј. њихове дигитализације. У том контексту све више до изражаја долазе нове изазови, ризици и пријетње безбједности људи и имовине, манифестоване кроз високотехнолошки криминал, високотехнолошки тероризам, инфомратички рат, итд.3. Поред сајбер криминала нарочито да изражаја долази посебан облик угрожавања, а то је сајбер тероризам. Нема дилеме да терористи све више користе саврмене технологије у терористичке сврхе, и да ће то чинити у будућности. То им омогућавају многе карактеристике цyбер простора и технологија као што су лак приступ технологијама, њихова расположивост, анонимност комуникације и децентрализација, брз проток информација итд. Међутим, савремене технологије истовремено отварају и нове могућности у борби против тероризма, јер омогућавају прикупљање информација о терористима, а могу послужити и за ширење универзалних људских вриједности и превазилажење етничких, религијских и идеолошких предрасуда и стереотипа, подстицање и промовисање умјерености у заједницама из којих се регрутују терористи и диме довести до својеврсне дерадикализације. Дакле, интернет је нужно користити као инструмент у борби против тероризма.4. Постоји немали број проблема у преоцесуирању високотехнолошког криминалитета. Они су, у највећем броју случајева, резултат како бића ових кривичних дјела тако и његовог транснационалног карактера. У вези са овим јављају се питања од чијег решавања зависи успех кривичноправног реаговања против истог. И поред видног напретка техничке могућности полиције и тужилаштва као субјеката откривања –процесуирања још увек нису у складу са захтевима ефикасне борбе против ове врсте криминала. Поред тога присутни су кадровски и материјални проблеми надлежних полицијских и правосудних органа за ефикасно и адекватно спровођење законских овлашћења која су им поверена у вези са превенцијом и репресијо
