Систем идентификовања, праћења и реаговања у случају природних катастрофа у Републици Српској мора имати професионалне снаге, што ће подразумијевати и промјену институционалног оквира у овој области, поручено је на првој конференцији Платформе за смањење ризика од катастрофа у Републици Српској. Министар унутрашњих послова Републике Српска Станислав Чађо рекао је да ће се реформа ове области у будућности кретати ка идентификацији свих субјеката који професионално раде овај посао до непрофесионалних и укључивању у систем. Према његовим ријечима, околности убрзаног технолошког развоја и озбиљних климатских промјена намећу обавезу да се све заједнице озбиљније посвете овом проблему, што произилази и из конференције у Хјогу. "Хјого оквир као једну од најважнијих ствари подразумијева дизање нивоа перцепције друштва у свим његовим сегментима о овом проблему. То значи да ће се у још основној школи морати радити програми едукације дјеце, преко институција до медија", рекао је Чађо. Он је додао да ће врло вјероватно у неким завршним фазама поједина министарства имати потпуно промијењен садржај, прилагођен ефикасном реаговању у случају катастрофа и ванредних ситуација. Министар Чађо је подсјетио да је Влада у том контексту неке кораке већ учинила када је прије неколико година Републичку управу Цивилне заштите ставила у оквир Министарства, што је дио овог реформског процеса. "Једна од детерминанти овог процеса јесте материјални капацитет заједнице и потпуно је јасно да не можемо развити савршен систем, али до тада имамо одговорност да све оно што јесте дио евентуалног употребљивог капацитета стављамо у функцију“, навео је министар унутрашњих послова Републике Српске. Директор Републичке управе Цивилне заштите Милимир Додер истакао је да је грађанство доста необучено када је ријеч о пожарима, поплавама а посебно о земљотресима и да управа жели да упути Влади посредством ресорног министарства приједлог да се формирају одређене специјалне јединице за заштиту и спашавање, од постојећих служби. Он је додао да ће процјена угрожености Републике Српске бити завршена до краја јуна. „Процјена ризика веома је компликована, јер морамо да користимо савремене методе и да наше субјекте који се тиме баве и саме грађане оспособимо“, рекао је Додер. Према његовим ријечима, потребно је развијати и регионалну сарадњу, јер ниједна заједница не може да се сама супротстави некој природној катастрофи, док је у обављању послова праћења, процјене и реаговања у случају катастрофа потребно да локални ниво буде најодговорнији а да координација буде на нивоу Републике. „Морамо имати професионалне снаге, јер не можемо на принципу добровољности градити систем, али морамо оспособити и Хидромотеоролошки завод најсавременијим апаратима“, рекао је Додер. Он је навео да ће насип на Сави код Тополовца бити завршен до краја марта, те да је успостављен бољи систем координације између свих хидроелектрана. На Конференцији су учествовали представници МУП-а РС и Републичке управе цивилне заштите, те представници министарстава у Влади РС, Републичког хидро-метеоролошког завода, Специјализоване јединице цивилне заштите за заштиту и спашавање са висина, Специјализоване јединица цивилне заштите за заштиту и спашавање на води и под водом, Републичког црвеног крста, Ватрогасног савеза Републике Српске и др.
