Спречавање и ограничавање приступа јавној компјутерској мрежи (DDoS напад - Distributed Denial of service), такође представља изузетно сложену криминалну активност са веома великим посљедицама која се у нашем кривичном законодавству инкриминише кроз кривично дјело Изнуде у вези са кривичним дјелом Спречавање и ограничавање приступа јавној компјутерској мрежи.
Кривично дјело се врши на начин да се претходно направи мрежа заражених рачунара (Botnet) која се контролише са једног мјеста и усмјерава на жртву, којом приликом се преоптерећује и онемогућава рад нападнутог рачунара или сервера и од оштећеног тражи изнуда, односно одређи новчани износ.
Као и код Ransomware изнуда се најчешће захтијева кроз неку од криптовалута, најчешће Bitcoin.
Карактеристика овог кривичног дјела је да лица која посједују одређена техничка знања помоћу специјализованих софтвера праве мреже заражених рачунара које броје и по неколико десетина хиљада рачунара које касније продају или изнајмљују извршиоцима кривичних дјела за напад.
Мрежа заражених рачунара се најчешће прави од великог броја слабије заштићених рачунара, који користе не лиценциране заштитне програме или од уређаја као што су усмјеривачи (Router), надзорне камере и слични уређаји који користе интернет.
У правилу власници односно корисници рачунара који су дио Botnet-а и не знају да се њихови рачунари користе за извршење кривичног дјела, с обзиром на то да просјечан корисник рачунара није у стању да примијети било какве промјене у његовом раду.
Као најчешће жртве извршења овог кривичног дјела у Републици Српској су предузећа, одређени медији и друга правна лица којима је за обављање свакодневног посла неопходна рачунарска опрема и који су самим тим погоднији за изнуду.
Мотив извршења овог кривичног дјела је искључиво противправна имовинска корист док у једном дијелу када су у питању медији или друга специфична правна лица као мотив се јавља и блокада рада без директне материјалне користи.
Како се заштитити?
Не отварати e-mail поруке добијене од непознатих пошиљалаца.
Не отварати e-mail поруке које имају непознате прилоге.
Користити оригиналне и лиценциране програме.
Користити и редовно обнављати антивирусне програме.
Контролисано користити преносну УСБ меморију.
Ангажовати стручна лица за оджавање информационих система.
О свим сумњивим активностима на информационој инфраструктури, обавјештавати CERT (Computer Emergency Response Team) односно Тим за одговор на компјутерске инциденте Владе Републике Српске.
Редовно правити резервне копије података на одвојене меморијске капацитете.
Шта ако се деси?
У што краћем року пријавити у МУП Републике Српске.
Ангажовати стручна лица за успоставу секундарних телекомуникационих система.
Не вршити уплату.
Сачувати сву е-mail коресподенцију.
Сачувати податке о инструкцији за плаћање.
Спречавање и ограничавање приступа јавној компјутерској мрежи
