← Повратак на Сервисне информације
| Информисање јавности »
Сервисне информације
КОНВЕНЦИЈА О КИБЕРНЕТИЧКОМ КРИМИНАЛИТЕТУ
| Бања Лука
| Понедељак, 22. април 2019.
На основу члана В.3.(д) Устава Босне и Херцеговине и сугласности Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине(Одлука ПС БиХ бр. 274/06 од 10. марта 2006.године), Предсједништво Босне и Херцеговине на 89. сједници, одржаној 25. марта 2006. године, донијело је
ОДЛУКУ О РАТИФИКАЦИЈИ КОНВЕНЦИЈЕ О КИБЕРНЕТИЧКОМ КРИМИНАЛУ
Члан 1.
Ратифицира се Конвенција о кибернетичком криминалу, Будимпешта 23.новембра 2001.године.
Члан 2.
Текст Конвенције у пријеводу гласи:
КОНВЕНЦИЈА О КИБЕРНЕТИЧКОМ КРИМИНАЛУ Будимпешта, 23.11.2001.
Преамбула
Државе чланице Вијећа Европе и остале државе потписнице, Сматрајући да је циљ Вијећа Европе да реализира веће јединство између својих чланова; Увиђајући важност интензивирања сарадње са другим државама чланицама Конвенције; Увјерене у потребу да се води, приоритетно, заједничка казнена политика усмјерена ка заштити друштва од кибер-криминала, нарочито путем усвајања одговарајућег законодавства и побољшања међународне сарадње; Свјесне дубоких промјена насталих дигитализацијом, конвергенцијом и сталном глобализацијом компјутерских мрежа; Забринуте ризиком да би компјутерске мреже и електронски системи могли бити кориштени за чињење кривичних дјела, те да би докази о тим дјелима могли бити сачувани и преношени путем тих мрежа; Признавајући потребу за сарадњом између држава и приватне индустрије у борби против кибер-криминала и потребу за заштитом легитимних интереса повезаних са развојем компјутерских технологија; Процјењујући да добро вођена борба против кибернетичког криминала захтијева брзу и ефикасну међународну сарадњу у кривичној области; Увјерене да је ова Конвенција неопходна ради спречавања дјела која нарушавају повјерљивост, интегритет и доступност компјутерских система, мрежа и података, као и спречавање злоупотребе тих система, мрежа и података, осигуравајући усвајање овласти довољних да би се омогућила ефикасна борба против тих кривичних дјела, олакшавајући њихово откривање, истрагу и гоњење, како на унутрашњем тако и на међународном нивоу, и предвиђајући материјалне одредбе у циљу брже и повјерљивије међународне сарадње; Увиђајући потребу да се осигура одговарајући баланс између потребе за провођењем закона и поштовања основних људских права, онако како су она гарантирана Конвенцијом о очувању основних људских права и слобода Вијећа Европе (1950), у Међународној конвенцији у вези грађанских и политичких права Уједињених народа (1966), као и у другим међународним конвенцијама које се примијењују у области права човјека а које реафирмирају право на неузнемиравање због сопственог мишљења, право на слободу изражавања, убрајајући ту и слободу истраживања, добијања и саопћавања информација и идеја сваке врсте, без обзира на границу, као и право на поштивање приватности сваког појединца; Свјесне исто тако потребе заштите личних података, онако како то предвиђа, на примјер, Конвенција из 1981. Вијећа Европе о заштити лица у погледу аутоматизиране обраде података личног карактера; Узимајући у обзир Конвенцију Уједињених народа о правима дјетета и Конвенцију Међународне организације рада о најгорим облицима рада дјеце (1999); Водећи рачуна о постојећим конвенцијама Вијећа Европе о сарадњи у кривичној области, као и другим сличним уговорима закљученим између земаља чланица Вијећа Европе и других земаља и напомињући да ова Конвенција има за циљ да их комплетира у смислу да учини ефикаснијима истраге и кривичне поступке о кривичним дјелима у вези компјутерских система и података, као и да омогући прикупљање електроничких доказа о кривичном дјелу; Поздрављајући недавне иницијативе усмјерене ка побољшању међународног разумијевања и сарадње у циљу борбе против криминала у кибер-простору, а нарочито акције које воде Уједињени народи, ОЕЦД, Европска унија и Г8; Подсјећајући на Препоруку бр. (85) 10 у вези практичне примјене Европске конвенције о правосудној помоћи у кривичној области у вези судских замолби за надгледање телекомуникација, Препоруку бр. Р (88) 2 о мјерама за борбу против пиратерије у домену ауторских права, Препоруку бр. Р (87) 15 у вези регулисања кориштења података личног карактера у домену телекомуникационих сервиса, а нарочито телефонских сервиса и на Препоруку бр. Р (89) 9 о криминалу у вези рачунара, који указује националним законодавцима на водеће принципе у дефинирању неких компјутерских прекршаја, као и Препоруку бр. Р (95) 13 у вези проблема у кривичном поступку везаним за технологију информације; Водећи рачуна о Резолуцији бр. 1, усвојене од стране европских министара правде на њиховој 21. конференцији (Праг, јуни 1997) која препоручује Министарском комитету да подржи активности које води Европски комитет за криминалистичке проблеме (ЦДПЦ) а која се тиче кибер-криминала у циљу приближавања националних кривичних законодавстава и омогућавања кориштења ефикасних средстава истраживања у области компјутерских прекршаја, као и о Резолуцији бр. 3, усвојене од стране европских министара правде на њиховој 23. конференцији (Лондон, јуни 2000), која охрабрује преговарачке стране да слиједе њихове напоре у циљу изналажења прилагођених рјешења која би омогућила већем броју држава да постану чланови Конвенције и која признаје потребу располагања једним брзим и ефикасним системом међународне сарадње који уредно води рачуна о специфичним потребама борбе против кибер-криминала; Водећи исто тако рачуна и о Акционом плану усвојеном од стране шефова држава и влада Вијећа Европе приликом њиховог Другог састанка на врху (Стразбур, 10-11 октобар 1997.) у циљу тражења заједничких одговора на развој нових компјутерских технологија, заснованих на нормама и вриједностима Вијећа Европе;
Уговарају како слиједи:
Глава I - Терминологија
Члан 1.
Дефиниције
У смислу ове Конвенције, израз:
а)"компјутерски систем" означава сваки уређај или скуп уређаја међусобно повезаних, који осигурава или чији један или више елемената осигуравају, приликом извршења неког програма, аутоматизирану обраду података;
б) "компјутерски подаци" означавају свако представљање чињеница, информација, и концепата у форми прилагођеној за компјутерску обраду, убрајајући ту и програм који је такве природе да компјутерски систем врши своју функцију;
ц) "давалац услуге" означава
I. сваки јавни или приватни орган који нуди корисницима својих услуга могућност комуникације путем компјутерског система;
II. сваки други орган који обрађује или похрањује компјутерске податке за ту услугу комуникације или за своје кориснике;
д) "промет података" означава све компјутерске податке повезане са комуникацијом и који долазе из једног компјутерског система и које тај компјутерски систем производи у својству елемента у ланцу комуникације, означавајући поријекло, одредиште, путању, вријеме, датум, величину и трајање комуникације или врсту услуге.
Глава II - Мјере које се требају предузети на националном нивоу
Одјељак 1 - Кривично материјално право
Наслов 1 - Прекршаји против повјерљивости, интегритета и диспонибилности компјутерских података и система
Члан 2.
Недозвољени приступ
Свака страна усваја такве законодавне и друге неопходне мјере које се укажу потребним да би се утемељио као кривично дјело, сходно њеном интерном праву, намјерни или бесправни приступ дијелу компјутерског система. Једна страна може поставити за увјет да прекршај буде почињен кршењем мјера сигурности у намјери да се придобију компјутерски подаци или у било којој другој бесправној намјери, или да буде у вези са компјутерским системом повезаним на неки други компјутерски систем.
Члан 3.
Незаконито пресретање
Свака страна усваја законодавне и друге мјере које се укажу потребним да би се утемељило као кривично дјело, сходно интерном праву, намјерно и бесправо пресретање, извршено техничким средствима, компјутерских података, током нејавних пријеноса, у одредишту, на почетку или унутар компјутерског система, убрајајући ту и електромагнетске емисије које потичу из компјутерског система који преноси те компјутерске податке. Једна страна може поставити за увјет да дјело буде почињено у непоштеној намјери намјери или да буде у вези са компјутерским системом повезаним на неки други компјутерски систем.
Члан 4.
Повреда интегритета података
1.Свака страна усваја законодавне и друге мјере које се укажу потребним да би се утемељило као кривично дјело, сходно интерном праву, дјело, учињено с намјером и бесправно, оштећивања, брисања, измјењивања или поништавања компјутерских података.
2.Страна може себи оставити за право да захтијева да поступак описан у параграфу 1 узрокује озбиљне штете.
Члан 5.
Повреда интегритета система
Свака страна усваја законодавне и друге мјере које се укажу потребним да би се утемељила као кривично дјело, сходно интерном праву, озбиљна повреда, учињена с намјером и бесправно, функционирања компјутерског система, путем уношења, пријеноса, оштећивања, брисања, измјењивања или укидања података.
Члан 6.
Повреда интегритета система
1.Свака страна усваја законодавне и друге мјере које се укажу потребним да би се утемељио као кривично дјело, сходно интерном праву, када се почини с намјером и бесправно:
а) производња, продаја, добијање на кориштење, увоз, дистрибуција или други облици стављања на располагање:
I. уређаја, убрајајући ту и компјутерске програме, првенствено направљене или прилагођене за омогућавање чињења једног од утврђених прекршаја сходно члановима 2 -5 горе наведеним; ии. лозинке, кода за приступ или сличних компјутерских података који омогућавају приступање цјелини или дијелу компјутерског система, у намјери да се искористе за чињење једног или другог прекршаја предвиђеног у члановима 2 - 5; и
б)посједовање елемента наведеног у параграфима (а) (1) или (2) горе наведених у намјери да буде искориштен за чињење једног или другог прекршаја предвиђеног у члановима 2 - 5. Страна може одлучити да се у интерном праву извјесном броју тих елемената придода кривична одговорност.
2. Овај члан се не може интерпретирати као онај који намеће кривичну одговорност у случају када производња, продаја, добијање на кориштење, увоз, дистрибуција или други облици стављања на располагање цитирани у параграфу 1 овог члана немају за циљ чињење прекршаја како је то установљено сходно члановима од 2 до 5 ове Конвенције, као у случају овлаштених покушаја или заштите компјутерског система.
3. Свака страна може себи оставити за право да не примјењује параграф 1 овог члана, под увјетом да то ограничење не утиче на продају, дистрибуцију или свако друго стављање на располагање елемената цитираних у параграфу 1 (а)(2).
Наслов 2 - Компјутерски прекршаји
Члан 7.
Компјутерско фалсифицирање
Свака страна усваја законодавне и друге мјере које се укажу потребним да би се утемељило као кривично дјело, сходно интерном праву, уношење, измјена, брисање или укидање, намјерно и бесправно, компјутерских података, производећи неаутентичне податке, у намјери да они буду узети у обзир или кориштени у легалне сврхе као да су аутентични, па били они или не читки и разумљиви. Страна може одлучити у интерном праву да се ту придода и пријеварна намјера или незаконита намјера, тако да се уведе и кривична одговорност.
Члан 8.
Компјутерска превара
а) уношења, мијењања, брисања или укидања компјутерских података, б) сваког облика напада на функционирање компјутерског система, у намјери, пријеварној или незаконитој, да се бесправно придобије економска корист за себе или за другога.
Наслов 3 - Прекршаји у вези садржаја
Члан 9.
Прекршаји који се односе на дјечју порнографију
1. Свака страна усваја законодавне и друге мјере које се укажу потребним да би се утемељили као кривично дјело, сходно интерном праву, сљедећи поступци када су они почињени намјерно и бесправно:
а) производња дјечје порнографије у циљу њене дифузије путем компјутерског система;
б) нуђење или стављање на располагање дјечје порнографије путем компјутерског система;
ц) дистрибуирање или пријенос дјечје порнографије путем компјутерског система;
д) дјело прибављања за себе или за другога дјечје порнографије путем компјутерског система;
е) посједовање дјечје порнографије у компјутерском систему или путем чувања компјутерских података.
2.У смислу горњег параграфа 1, "дјечја порнографија" подразумијева сваки порнографски материјал који визуелно приказује:
а) малољетника приликом експлицитног сексуалног односа;
б) особу која се појављује као малољетник и која се упушта у експлицитни сексуални однос;
ц) реалистичне слике које приказују малољетника приликом експлицитног сексуалног односа.
3. У смислу горњег параграфа 2, термин "малољетник" означава сваку особу млађу од 18 година. Једна страна може ипак поставити мањи лимит старосне доби, који мора бити минимум 16 година.
4 Једна страна може себи оставити за право да не примјењује, у цјелини или дјелимично, параграфе 1(д) и 1(е) и 2(б) и 2(ц).
Наслов 4 - Прекршаји у вези напада на интелектуалну својину и односна права
Члан 10.
Прекршаји у вези напада на интелектуалну својину и односна права
1. Свака страна усваја законодавне и друге мјере које се укажу потребним да би се утемељили као кривично дјело, сходно интерном праву, напади на интелектуалну својину дефинирану законодавством те стране, сходно њеним обавезама које је потписала у примјени Универзалне конвенције о ауторском праву ревидираној у Паризу 24. јула 1971, Конвенције из Берна о заштити књижевних и умјетничких дјела, Споразуму о комерцијалним аспектима права на интелектуалну својину и уговору од ОМПИ о интелектуалној својини, изузимајући свако морално право припадајуће по тим конвенцијама, када су та дјела почињена слободно, на комерцијалној љествици или путем компјутерског система.
2. Свака страна усваја законодавне и друге мјере које се укажу потребним да би се утемељили као кривично дјело, сходно интерном праву, напади на сродна права дефинирана законодавством те стране, сходно њеним обавезама које је потписала у примјени Међународне конвенције о заштити умјетника интерпретатора и извођача, произвођача фонограма и органа за радиодифузију из Рима (Римска конвенција), Споразума о комерцијалним аспектима права на интелектуалну својину и Уговору од ОМПИ о интерпретацијама, извршењима и фонограмима, изузимајући свако морално право припадајуће по тим конвенцијама, када су та дјела почињена слободно, на комерцијалној љествици или путем компјутерског система.
3. Једна страна може, у јасно ограниченим околностима, себи оставити за право да не намеће кривичну одговорност у смислу параграфа 1 и 2 овог члана, под увјетом да су доступна друга ефикасна средства и да се то ограничење не коси са међународним обавезама које има та страна у примјени међународних инструмената наведених у параграфима 1 и 2 овог члана.
Наслов 5 - Други облици одговорности и санкција
Члан 11.
Покушај и саучесништво
1. Свака страна усваја законодавне и друге мјере које се укажу потребне да би се утемељило као кривично дјело, сходно интерном праву, свако саучесништво када је оно почињено намјерно у циљу почињења једног од прекршаја утврђених у примјени чланова од 2 до 10 ове Конвенције, у намјери да тај прекршај буде почињен.
2. Свака страна усваја законодавне и друге мјере које се укажу потребним да би се утемељило као кривично дјело, сходно интерном праву, сваки намјерни покушај чињења једног од прекршаја утврђених у примјени чланова од 3 до 5, 7, 8, 9(1)а и 9(1)ц ове Конвенције.
3. Једна страна може себи оставити за право да не примјењује, у цјелини или дјелимично, параграф 2 овог члана.
Члан 12.
Одговорност правних лица
1. Свака страна усваја законодавне и друге мјере које се укажу потребним да би се правна лица могла сматрати одговорнима за прекршаје утврђене у примјени ове Конвенције, када су они почињени за њихов рачун од стране било којег физичког лица које дјелује било индивидуално било као члан неког органа правног лица, а које врши овласт управљања у свом сједишту, на основу:
а) заступања правног лица;
б) овлаштења да доноси одлуке у име правног лица;
ц) овлаштења да врши контролу у оквиру правног лица.
Члан 13.
Санкције и мјере
1.Свака страна усваја законодавне и друге мјере које се укажу потребним да би се омогућило да кривични прекршаји утврђени у примјени чланова 2 - 11 буду подложни ефективним санкцијама, пропорционалним и одговарајућим, а које подразумијевају и лишавање слободе.
2.Свака страна се брине о томе да правна лица сматрана одговорним по примјени члана 12 буду објекат ефективних кривичних или некривичних санкција и мјера, пропорционалних и одговарајућих, подразумијевајући и новчане санкције.
Одјељак 2 - Процесно право
Наслов 1 - Опште одредбе
Члан 14.
Домет примјене мјера процесног права
1. Свака страна усваја законодавне и друге мјере које се укажу потребним да би се омогућило увођење овласти и процеса предвиђених у овом одјељку а у циљу посебних истрага или кривичних процеса.
2. Осим у случају супротне одредбе која се налази у члану 21, свака страна примјењује овласти и процесе назначене у параграфу 1:
3. а) Свака страна може себи оставити за право да мјере наведене у члану 20 примјењује само на прекршаје или категорије прекршаја специфициране у том ограничењу, тако да обим тих прекршаја или категорија прекршаја не буде мањи од оног за прекршаје на које она примјењује мјере назначене у члану 21. Свака страна ће предвидјети лимитирање тог ограничења на начин да омогући најширу могућу примјену мјере назначене у члану 20;
б) Када једна страна, због рестрикција наметнутих својим важећим законодавством у тренутку усвајања ове Конвенције, није у могућности да примјењује мјере предвиђене у члановима 20 и 21 на комуникације које се прослијеђују из компјутерског система даваоца услуге који:
I је покренут ради кориштења затворене групе корисника и
II не употребљава јавне телекомуникационе мреже и који није конектован на други компјутерски систем, како јавни тако и приватни, та страна може себи оставити за право да не примјењује те мјере на такве комуникације. Свака страна ће предвидјети лимитирање тог ограничења на начин да омогући најширу могућу примјену мјере назначене у члановима 20 и 21.
Члан 15.
Увјети и заштита
1. Свака страна се брине да увођење, покретање и примјена овласти и процеса предвиђених у овом одјељку буду подвргнути предвиђеним увјетима и заштитама у свом интерном праву, који мора осигурати адекватну заштиту права и слобода човјека, а нарочито права утврђених сходно обавезама које је та страна потписала у примјени Конвенције о заштити основних људских права и слобода Вијећа Европе (1950) и Међународног пакта у вези грађанских и политичких права Уједињених народа (1966) или других међународних инструмената који се примјењују на права човјека и који мора интегрирати принцип пропорционалности.
2. Када буду усвојене водећи рачуна о односним овластима и процесима, ти увјети и заштите укључују, између осталог, судску супервизију и друге облике независне супервизије, мотива који оправдавају примјену као и ограничења поља примјене и трајање овласти или процеса.
3. У мјери у којој је то у сагласности са јавним интересом, а нарочито са добром администрацијом правосуђа, свака страна испитује ефекат овласти и процеса у тој Секцији о легитимним правима, одговорностима и интересима трећих лица.
Наслов 2 - Брзо чување сачуваних компјутерских података
Члан 16.
Брза заштита похрањених компјутерских података
1. Свака страна усваја законодавне и друге мјере које се укажу потребним да би се омогућило својим надлежним властима да нареде и да наметну на неки други начин брзу заштиту посебних електроничких података, убрајајући ту и податке који се односе на промет података, а који су похрањени у компјутерском систему, нарочито онда када постоје разлози да се мисли да су ти подаци подложни губитку или модификацији.
2. Када једна страна примјењује горе цитирани параграф 1, путем налога једном лицу да заштити одређене похрањене податке који се налазе у њиховом посједу или под њиховом контролом, та страна усваја законодавне и друге мјере које се укажу потребним да би се обавезало то лице на заштиту и очување интегритета података током потребног периода, а најдуже до 90 дана, да би се омогућило надлежним властима да добију њихову дистрибуцију. Страна може предвидјети да тај налог буде поново обновљен.
3.Свака страна усваја законодавне и друге мјере које се укажу потребним да би се обавезао чувар података или нека друго лице задужено за заштиту тих података да чува тајну о покретању таквих процедура током трајања предвиђеног њеним интерним законом.
4.Наведена овлаштења и процедуре из овог члана морају бити у складу са члановима 14 и 15. Члан 17
Члан 17.
Заштита и брза дистрибуција података у вези промета
1. У циљу осигурања заштите података у вези промета уз примјену члана 16, свака страна усваја законодавне и друге мјере које се укажу потребним ради:
а) надгледања брзе заштите тих података који се односе на саобраћај, када један или више давалаца услуга учествују у пријеносу те комуникације; и
б) осигурања брзе дистрибуције надлежном органу власти стране или лицу које одреди тај орган власти, оне количине података у вези промета довољне за идентификацију даваоца услуга и пута којим је комуникација прослијеђена. 2. Овласти и процеси назначени у овом члану морају бити у складу са члановима 14 и 15.
Наслов 3 - Налог за производњу
Члан 18.
Налог за доставу података
1. Свака страна усваја законодавне и друге мјере које се укажу потребним да би се надлежни органи власти овластили да могу наредити:
а) лицу које се налази на њеној територији да достави посебне компјутерске податке, које посједује или који су под контролом тог лица, и који су похрањени у компјутерском систему или у уређају за подршку који служи за компјутерско чување података; и
б) даваоцу услуга који нуди услуге на територији стране, да достави податке које посједује или које су под његовом контролом и који су у вези са претплатницима и који се тичу тих услуга;
2. Овласти и процеси назначени у овом члану морају бити у складу са члановима 14 и 15.
3. У смислу овог члана, израз "подаци о претплатнику" означава сваку информацију, садржану у форми компјутерских података или у било којој другој форми, а коју посједује давалац услуге и која се односи на претплатнике његових услуга, поред података у вези промета или садржаја и која омогућава да се утврди:
а) тип кориштене услуге комуникације, техничке диспозиције подузете у том погледу и период услуге;
б) идентитет, поштанску или географску адресу и број телефона претплатника и сваки други број приступа, подаци у вези фактурисања и плаћања, а који су расположиви на основу уговора или аранжмана услуге;
ц) свака друга информација у вези мјеста гдје се налази комуникациона опрема, расположива на основу уговора или аранжмана услуге.
Наслов 4 - Претресање и пљенидба похрањених компјутерских података
Члан 19.
Претраживање и пљенидба похрањених компјутерских података
1.Свака страна усваја законодавне и друге мјере које се укажу потребним да би се оспособили надлежни органи власти за претраживање или приступ на сличан начин:
а) компјутерском систему или неког од његових дијелова, као и компјутерским подацима који су у њему похрањени и
б) уређају за подршку који служи за компјутерско похрањивање а који омогућава чување компјутерских података на њеној територији.
2. Свака страна усваја законодавне и друге мјере које се укажу потребним да би се обезбиједило да, у случају када њени надлежни органи власти претражују или на неки други сличан начин приступају специфичном компјутерском систему или неком његовом дијелу, сходно параграфу 1(а) и када постоје разлози да се мисли да су тражени подаци похрањени у неком другом компјутерском систему или у његовом дијелу смјештеном на њеној територији, и да су ти подаци легално доступни почев од иницијалног система или диспонибилни за тај иницијални систем, наведени органи власти буду у могућности да брзо прошире претраживање или приступ на неки други сличан начин другог система.
3. Свака страна усваја законодавне и друге мјере које се укажу потребним да би се овластили њени надлежни органи власти да заплијене или да добију на сличан начин компјутерске податке због којих је реализиран приступ у примјени параграфа 1 или 2.
3. Свака страна усваја законодавне и друге мјере које се укажу потребним да би се овластили њени надлежни органи власти да заплијене или да добију на сличан начин компјутерске податке због којих је реализиран приступ у примјени параграфа 1 или 2.
Те мјере укључују слиједећа средства и овласти:
а) запљену или добијање на сличан начин компјутерског система или једног његовог дијела или уређаја за подршку за чување компјутерских података;
б) реализирање и заштита копије тих компјутерских података;
ц) чување интегритета похрањених компјутерских података и
д) учинити недоступним или извадити те компјутерске податке из консултираног компјутерског система.
4. Свака страна усваја законодавне и друге мјере које се укажу потребним да би се овластили њени надлежни органи власти да нареде сваком лицу које познаје функционирање компјутерског система или мјера примијењених за заштиту компјутерских података а у циљу давања свих разумно потребних информација, а да би се омогућила примјена мјера предвиђених у параграфима 1 и 2.
5. Овласти и процеси назначени у овом члану морају бити у складу са члановима 14 и 15.
Наслов 5 - Прикупљање у реалном времену компјутерских података
Члан 20.
Прикупљање у реалном времену података у вези промета
1. Свака страна усваја законодавне и друге мјере које се укажу потребним да би се овластили њени надлежни органи власти за:
а) прикупљање или уснимавање путем примјене техничких средстава који постоје на њеној територији;
б) обавезивање даваоца услуга, у оквиру његових постојећих техничких капацитета, за:
I. прикупљање или уснимавање путем примјене техничких средстава који постоје на њеној територији или
II. пружање надлежним органима власти своје помоћи у циљу прикупљања или уснимавања, у реалном времену, података који се односе на прометј заједно са специфичним комуникацијама прослијеђеним на њеној територији путем компјутерског система.
2. Када једна страна, због принципа утврђених у њеном интерном правосудном поретку, не може усвојити мјере изражене у параграфу 1 (а), та страна може умјесто тога усвојити законодавне и друге мјере које се укажу потребним ради осигурања прикупљања или снимања у реалном времену података у вези промета заједно са специфичним комуникацијама прослијеђеним на њеној територији путем компјутерског система.
3. Свака страна усваја законодавне и друге мјере које се укажу потребним да би се обавезао давалац услуга да чува тајним акте учињене од стране било којег надлежног органа власти предвиђених у овом члану, као и сваку информацију у том погледу.
4. Овласти и процеси назначени у овом члану морају бити у складу са члановима 14 и 15.
Члан 21.
Пресретање података у вези садржаја
1.Свака страна усваја законодавне и друге мјере које се укажу потребним да би се овластили њени надлежни органи власти у вези дефинирања унутар интерног права тешких прекршаја, за:
а) прикупљање или уснимавање путем примјене техничких средстава који постоје на њеној територији;
б) обавезивање даваоца услуга, у оквиру његових постојећих техничких капацитета, за:
I) прикупљање или уснимавање путем примјене техничких средстава који постоје на њеној територији или
II) пружање надлежним органима власти своје помоћи у циљу прикупљања или уснимавања, у реалном времену, података који се односе на промет заједно са специфичним комуникацијама прослијеђеним на њеној територији путем компјутерског система.
2. Када једна страна, због принципа утврђених у њеном интерном правосудном поретку, не може усвојити мјере изражене у параграфу 1 (а), та страна може умјесто тога усвојити законодавне и друге мјере које се укажу потребним ради осигурања прикупљања или уснимавања у реалном времену података у вези промета заједно са специфичним комуникацијама прослијеђеним на њеној територији путем компјутерског система.
3.Свака страна усваја законодавне и друге мјере које се укажу потребним да би се обавезао давалац услуга да чува тајним акте учињене од стране било којег органа власти предвиђених у овом члану, као и сваку информацију у том погледу.
4.Овласти и процеси назначени у овом члану морају бити у складу са члановима 14 и 15.
Одјељак 3 - Јурисдикција
Члан 22.
Компетенција
1.Свака страна усваја законодавне и друге мјере које се укажу потребним да се утврди њена компетенција у погледу сваког кривичног дјела дефинираног сходно члановима од 2 - 11 ове Конвенције, када је дјело почињено:
а)на њеној територији;
б)на броду који плови под заставом те стране;
ц)у зракоплову регистрираном у тој страни;
д)од стране једног од њених држављана, ако је дјело кривично кажњиво тамо гдје је почињено или ако дјело не подлијеже под компетенцију ниједне државе.
Глава III - Међународна сарадња
Одјељак 1 - Општа начела
Наслов 1 - Општа начела у вези међународне сарадње
Члан 23.
Општа начела у вези међународне сарадње
Стране сарађују сходно одредбама овог поглавља, уз примјену међународних инструмената који се односе на међународну сарадњу у кривичној области, аранжмана који почивају на једнаким или реципрочним законодавствима и на њихово национално право, у најширој могућој мјери једне према другима, а у циљу истрага и процеса који се тичу кривичних прекршаја везаних за компјутерске системе и податке или прикупљања доказа у електронској форми кривичног прекршаја.
Наслов 2 - Начела која се односе на екстрадицију
Члан 24.
Екстрадиција
1. а) Овај члан се примјењује на екстрадицију између страна за кривичне прекршаје дефиниране сходно члановима од 2 до 11 ове Конвенције, под увјетом да су они кажњиви по законодавству обију страна и да тај прекршај предвиђа лишавање слободе на максимални период од најмање годину дана или неку тежу казну.
б) Када је за тај прекршај предвиђена различита минимална казна, на основу уговора о екстрадицији како се он примјењује између двију или више страна, убрајајући ту и Европску конвенцију о екстрадицији (СТЕ н. 24) или на основи неког аранжмана који почива на једнаким или реципрочним законодавствима, примјењује се минимална предвиђена казна предвиђена тим уговором или аранжманом.
2. Кривични прекршаји описани у параграфу 1 овог члана се сматрају инклузивнима као и прекршаји на основу којих је могућа екстрадиција по сваком уговору о екстрадицији који постоји између страна. Стране се обавезују да ће уврстити те прекршаје као прекршаје на основу којих је могућа екстрадиција по сваком уговору о екстрадицији који постоји између страна.
3. Када једна страна увјетује екстрадицију постојањем уговора и прими захтјев за екстрадицију од друге стране са којом није закључила уговор у екстрадицији, она може сматрати ову Конвенцију као правосудни основ за екстрадицију у погледу кривичног прекршаја назначеног у параграфу 1 овог члана.
4. Стране које не увјетују екстрадицију постојањем уговора сматрају кривичне прекршаје наведене у параграфу 1 овог члана као прекршаје на основу којих се врши екстрадиција између тих страна.
5. Екстрадиција подлијеже увјетима предвиђеним у интерном праву стране од које се захтијева екстрадиција или важећим уговорима о екстрадицији, убрајајући ту и разлоге због којих страна од које се захтијева екстрадиција може одбити екстрадицију.
6.Ако екстрадиција за кривични прекршај наведен у параграфу 1 овог члана буде одбијена само на основу држављанства тражене особе или зато што се страна од које се захтијева екстрадиција сматра надлежном за тај прекршај, страна од које се захтијева екстрадиција подноси предмет, на захтјев стране захтјевнице, својим надлежним органима у циљу гоњења и обавијестит ће у разумном року о исходу предмета страну захтјевницу. Односни органи власти ће донијети своју одлуку и водиће истрагу и процес на исти начин као и за сваки други прекршај сличне природе сходно законодавству те стране.
7. а) Свака страна саопћава генералном секретару Вијећа Европе, у тренутку потписивања или похрањивања свог инструмента ратификације, прихватања, одобравања или прикључења, име и адресу сваког органа власти одговорног за слање или за пријем захтјева за екстрадицију или привремено хапшење, у случају када не постоји уговор.
б) Генерални секретар Вијећа Европе установљава и води регистар органа власти које су одредиле стране. Свака страна се треба стално бринути за тачност података који се налазе у том регистру.
Наслов 3 - Општа начела која се односе на међусобну судску помоћ
Члан 25.
Општа начела која се односе на међусобну судску помоћ
1. Стране међусобно уговарају најширу могућу судску помоћ у циљу истрага и процеса који се тичу кривичних прекршаја везаних за компјутерске системе и податке или прикупљања доказа у електронској форми за кривични прекршај.
2. Свака страна усваја законодавне и друге мјере које се укажу потребним да се изврше обавезе изнесене у члановима од 27 до 35.
3. Свака страна може, у случају хитности, направити захтјев за судску помоћ или комуникацију путем најбржих средстава комуникације, као што су телефакс или електронска пошта, на начин да та средства нуде довољне увјете сигурности и аутентичности (убрајајући ту и криптовање, ако је потребно) са накнадном службеном потврдом ако то друга страна захтијева. Страна од које се тражи помоћ прихвата захтјев и на њега одговара на било који од брзих начин комуникације.
4. Осим изричито супротне одредбе предвиђене у члановима овог поглавља, судска помоћ подлијеже увјетима утврђеним интерним правом стране од које се тражи помоћ или уговорима о међусобној судској помоћи који се примјењују, рачунајући ту и разлоге на основу којих страна од које се тражи помоћ одбија сарадњу. Страна од које се тражи помоћ не мора извршити своје право одбијања пружања судске помоћи у вези прекршаја предвиђених у члановима од 2 до 11 само из разлога што се захтјев односи на прекршај који она сматра да је пореске природе.
5. Када је, сходно одредбама овог члана, страна од које се тражи помоћ овлаштена за субординацију помоћи постојањем двоструке инкриминације, тај увјет ће бити сматран задовољеним ако је поступак који чини прекршај, у вези којега је тражена помоћ, квалифициран као кривично дјело у њеном интерном праву, ако интерно право сврстава или не тај прекршај у исту категорију прекршаја или ако га дефинира или не истом терминологијом као право стране захтјевнице.
Члан 26.
Добровољна информација
1.Једна страна може, у оквирима свог интерног права и у одсуству претходног захтјева, саопћити другој страни информације добијене у оквиру својих истрага када она сматра да би то могло помоћи другој страни да покрене или да боље води своје истраге или процесе у вези кривичних прекршаја утврђених сходно овој Конвенцији или када би те информације могле довести до окончања захтјева поднесеног од друге стране у смислу овог поглавља.
2.Прије саопћавања тих информација, страна која их пружа може тражити да оне остану повјерљиве или да буду кориштене само под одређеним увјетима. Ако страна прималац не може удовољити таквом захтјеву, она о томе мора информирати другу страну, која ће након тога одлучити да ли ће односне информације уопће бити прослијеђене. Ако страна прималац прихвати информације под прописаним увјетима, она их се мора придржавати.
Наслов 4 - Процедуре које се односе на захтјеве за међусобну помоћ у одсуству примјењивих међународних уговора
Члан 27.
Процедуре које се односе на захтјеве за међусобну помоћ у одсуству примјењивих међународних уговора
1. У одсуству уговора о међусобној помоћи или аранжмана који се темељи на важећим једнаким или реципрочним законодавствима између стране која тражи помоћ и стране од које се тражи помоћ, примјењују се одредбе параграфа од 2 до 9 овог члана. Оне се не примјењују у случају када постоје уговор, аранжман или законодавство тог типа, осим када односне стране не одлуче да умјесто тога примјењују у цјелини или дјелимично овај члан.
2. а) Свака страна одређује један или више централних органа власти задужених да шаљу захтјеве за помоћ или да на њих одговарају, да их извршавају или да их прослијеђују надлежним органима власти за њихово извршење;
б) Централни органи власти комуницирају директно једни са другима;
ц) Свака страна саопћава генералном секретару Вијећа Европе, у тренутку потписивања или похрањивања свог инструмента ратификације, прихватања, одобравања или прикључења, име и адресу сваког органа власти одређеног за примјену овог параграфа;
д) Генерални секретар Вијећа Европе установљава и води регистар органа власти које су одредиле стране. Свака страна се треба стално бринути за тачност података који се налазе у том регистру.
е) Свака страна може информирати генералног секретара Вијећа Европе, у тренутку потписивања или похрањивања свог инструмента ратификације, прихватања, одобравања или прикључења, да, из разлога ефикасности, захтјеви поднесени у смислу овог параграфа требају бити адресирани на њен централни орган власти.
3. Захтјеви за помоћ из овог члана се извршавају сходно процедурама специфицираним од стране која тражи помоћ, осим у случају када је она некомпатибилна са законодавством стране од које се тражи помоћ.
4. Осим увјета или разлога за одбијање предвиђених у члану 25 параграф 4 страна од које се тражи помоћ може одбити судску помоћ:
а) Ако се захтјев односи на прекршај који страна од које се тражи помоћ сматра да је политичке природе или везан за прекршај политичке природе; или
б) Ако страна од које се тражи помоћ сматра да би поступање по захтјеву довело до повреде њене суверености, сигурности, јавног реда или других битних интереса.
5. Страна од које се тражи помоћ може одгодити извршење захтјева ако би он могао прејудицирати истраге или процесе које воде њени органи власти.
6. Прије одбијања или одлагања сарадње, страна од које се тражи помоћ, испитује, након што је евентуално консултовала страну која тражи помоћ, могућност да ли може парцијално удовољити захтјеву или под увјетима које она сматра потребним. 7. Страна од које се тражи помоћ информира брзо страну која тражи помоћ о даљњем поступку којег мисли дати захтјеву за помоћ. Она мора образложити своје евентуално одбијање удовољавања захтјеву или евентуално ажурирање захтјева. Страна од које се тражи помоћ информира страну која тражи помоћ о свим разлозима који чине немогућим извршење судске помоћи или због којих се извршење значајно одлаже.
7. Страна од које се тражи помоћ информира брзо страну која тражи помоћ о даљњем поступку којег мисли дати захтјеву за помоћ. Она мора образложити своје евентуално одбијање удовољавања захтјеву или евентуално ажурирање захтјева. Страна од које се тражи помоћ информира страну која тражи помоћ о свим разлозима који чине немогућим извршење судске помоћи или због којих се извршење значајно одлаже.
8. Страна која тражи помоћ може захтијевати од стране од које се тражи помоћ да чува повјерљивим дјело и предмет сваке поднесене молбе у смислу овог поглавља, осим у мјери потребној за извршење те молбе. Ако страна од које се тражи помоћ не може удовољити том захтјеву за повјерљивост, она о томе мора брзо информирати страну која тражи помоћ, која ће након тога одредити да ли тај захтјев уопће треба бити извршен.
9. а) У случају хитности, правосудне власти стране која тражи помоћ се могу директно обратити својим колегама стране од које се тражи помоћ са захтјевима за судску помоћ или саопћењима у вези тога. У тим случајевима, копија се истовремено упућује централним органима власти стране од које се тражи помоћ путем централне власти стране која тражи помоћ.
б) Сваки захтјев или саопћење поднесени у смислу овог параграфа се може упутити путем Међународне организације криминалистичке полиције (Интерпол).
ц) Када се захтјев подноси уз примјену алинеје (а) овог члана и када орган власти није компетентан да је третира, тај орган власти га прослијеђује надлежном националном органу власти и о томе информира директно страна која тражи помоћ.
д) Захтјеви или саопћења извршени уз примјену овог параграфа који не предвиђају мјере принуде могу бити директно прослијеђени од стране надлежних власти стране која тражи помоћ надлежним властима Стране од које се тражи помоћ.
е) Свака страна може информирати генералног секретара Вијећа Европе, у тренутку потписивања или похрањивања свог инструмента ратификације, прихватања, одобравања или прикључења, да, из разлога ефикасности, захтјеви поднесени у смислу овог параграфа требају бити адресирани на њен централни орган власти.
Члан 28.
Повјерљивост и рестрикција кориштења
1. У одсуству уговора о међусобној помоћи или аранжмана који се темељи на важећим једнаким или реципрочним законодавствима између стране која тражи помоћ и стране од које се тражи помоћ, примјењују се одредбе овог члана. Оне се не примјењују у случају када постоје уговор, аранжман или законодавство тог типа, осим када односне стране не одлуче да умјесто тога примјењују у цјелини или дјелимично овај члан.
2.Страна од које се тражи помоћ може захтијевати да саопћење информација или материјала у одговору на захтјев подлијежу увјету:
б) да не буду кориштени у сврхе истраге или процеса осим оних наведених у захтјеву.
3. Ако страна која тражи помоћ не може удовољити једном од увјета изнесених у параграфу 2, она о томе брзо информира страну од које се тражи помоћ, која потом одлучује да ли информација треба бити пренесена. Ако страна која тражи помоћ прихвати тај увјет, она ће њиме бити обавезана.
4. Свака страна која даје информације или материјал који подлијежу једном од увјета изнесених у параграфу 2 може тражити од друге стране да јој прецизира, у вези тог увјета, кориштење тих информација или тог материјала.
Одјељак 2 - Посебне одредбе
Наслов 1 - Помоћ у области привремених мјера
Члан 29.
Брзо чување похрањених компјутерских података
1. Једна страна може захтијевати од друге стране да нареди или да на неки други начин наметне брзо чување похрањених података путем компјутерског система који се налазе на територији те друге стране, а у вези којих страна која тражи помоћ има намјеру да поднесе захтјев за помоћ у циљу претраживања или неког сличног приступа, запљене или добијања на неки други начин, или дистрибуције наведених података.
2.Захтјев за чување сачињен уз примјену параграфа 1 треба прецизирати:
а) орган власти који захтијева чување;
б) прекршај који је предметом истраге и кратки опис дјела;
ц) похрањени компјутерски подаци који се требају чувати и природа њихове везе са прекршајем;
д) све расположиве информације које омогућавају идентифицирање чувара похрањених компјутерских података или успостављање компјутерског система;
е) потребу за мјером чувања; и
ф) чињеницу да страна намјерава поднијети захтјев за помоћ у циљу претраживања или неког сличног приступа, запљене или добијања на неки други начин, или дистрибуције наведених података.
3. Након што прими захтјев од друге стране, страна од које се тражи помоћ треба подузети све потребне мјере у циљу приступања, без одлагања, чувању података, сходно свом интерном праву. Да би могла одговорити на тај захтјев двострука инкриминација се не тражи као претходни увјет чувања.
4. Страна која захтијева двоструку инкриминацију као увјет да би се одговорило на захтјев за помоћ којим се тражи претраживање или неки сличан приступ, запљена или добијање на неки други начин, или дистрибуцију наведених података може, за прекршаје осим оних утврђених сходно члановима од 2 до 11 ове Конвенције, себи оставити за право да одбије захтјев за чување у смислу овог члана у случају када она има разлога да мисли да се у тренутку дистрибуирања неће моћи испунити увјет двоструке инкриминације.
5. Осим тога, захтјев за чување може бити одбијен само ако:
а) се захтјев односи на прекршај који страна од које се тражи помоћ сматра да је политичке природе или повезан са прекршајем политичке природе или
б) страна од које се тражи помоћ сматра да би приступање извршењу захтјева могло довести до повреде њене суверености, сигурности, јавног реда или других битних интереса.
6.Када страна од које се тражи помоћ сматра да једноставно чување није довољно да гарантира будућу расположивост података, да ће се компромитирати повјерљивост истраге стране која тражи помоћ или да би се на неки начин могла нанијети штета тој страни, она ће о томе одмах обавијестити страну која тражи помоћ, која ће потом одлучити да ли ће се ипак приступити извршењу захтјева.
7.Свако чување извршено на основу одговора на захтјев предвиђен у параграфу 1 ће бити валидно за период од 60 дана да би се омогућило страни која тражи помоћ да поднесе молбу у циљу претраживања или приступа на сличан начин, пљенидбе или добијања на неки сличан начин, или дистрибуције података. Након пријема такве молбе, подаци ће наставити да буду чувани у очекивању прихватања одлуке у вези те молбе.
Члан 30.
Брза дистрибуција чуваних података
1.Када се при извршавању захтјева за чување података у вези посебне комуникације формулиране уз примјену члана 29 страна од које се тражи помоћ открије да је давалац услуга у другој држави учествовао у трансмисији те комуникације и страна од које се тражи помоћ брзо дистрибуира страни која тражи помоћ довољну количину података у вези саобраћаја, у циљу идентифицирања тог даваоца услуга путем којега је урађена трансмисија комуникације.
2.Дистрибуција података који се односе на саобраћај уз примјену параграфа 1 може бити одбијена само ако:
а) се захтјев односи на прекршај који страна од које се тражи помоћ сматра да је политичке природе или повезан са прекршајем политичке природе или
б) страна од које се тражи помоћ сматра да би приступање извршењу захтјева могло довести до повреде њене суверености, сигурности, јавног реда или других битних интереса.
Наслов 2 - Међусобна помоћ у вези овласти у истрази
Члан 31.
Међусобна помоћ у вези приступа похрањеним подацима
1.Једна страна може захтијевати од друге стране да претражи или да на неки други начин приступи, да запљени или да добије на неки сличан начин и да дистрибуира податке похрањене путем компјутерског система који се налази на територији те друге стране, убрајајући ту и податке чуване сходно члану 29.
2. Страна од које се тражи помоћ удовољава захтјеву примјењујући међународне инструменте, аранжмане и законодавства наведена у члану 23 и сходно одредбама овог поглавља.
3. Захтјев треба бити удовољен што је брже могуће у сљедећим случајевима:
а) када постоје разлози да се мисли да су ти подаци посебно подложни ризицима да буду изгубљени или промијењени; или
б) када инструменти, аранжмани и законодавства наведена у параграфу 2 предвиђају брзу сарадњу.
Члан 32.
Прекогранични приступ похрањеним подацима, уз пристанак или када су ти подаци јавно доступни
Једна страна може, без одобрења друге стране:
а) приступити похрањеним компјутерским подацима који су јавно доступни (отворени извор), ма гдје била географска локализација тих података; или
б) приступити, или примити путем компјутерског система смјештеног на његовом територију, похрањене компјутерске податке који се налазе у другој држави, ако страна добије легални и добровољни пристанак законски овлаштене особе за дистрибуцију тих података путем компјутерског система.
Члан 33.
Међусобна помоћ у прикупљању података у вези саобраћаја
1.Стране се споразумијевају о међусобној помоћи у прикупљању у реалном времену података у вези промета, а који су повезани са посебним комуникацијама на њиховој територији и који се прослијеђују путем компјутерског система. Уз резерву одредби из параграфа 2 та помоћ подлијеже увјетима и процесима предвиђеним интерним правом.
2.Свака страна одобрава ту помоћ барем у погледу кривичних прекршаја за које би прикупљање података у реалном времену а у вези саобраћаја било диспонибилно у истом случају на интерном нивоу.
Члан 34.
Међусобна помоћ у области пресретања података који се односе на садржај
Стране се споразумијевају о помоћи, у мјери дозвољеној њиховим уговорима и интерним законима који се примјењују, о прикупљању и регистровању у реалном времену података који се односе на садржај посебних комуникација прослијеђених путем компјутерског система.
Наслов 3 - Мрежа 24/7
Члан 35.
Мрежа 24/7
1. Свака страна одређује тачку за контакт доступну 24 сата на дан, седам дана у седмици, у циљу осигурања промптне помоћи у истрагама које се тичу кривичних прекршаја повезаних са компјутерским системима и подацима или прикупљања доказа у електронском облику о кривичном прекршају. Та помоћ обухвата олакшавање или, ако то интерни закони и пракса дозвољавају, директну примјену сљедећих мјера: а) давање техничких савјета;
б) чување података сходно члановима 29 и 30; и
ц) прикупљање доказа, давање информација судског карактера и локализација осумњичених.
2. а)Тачка за контакт једне стране мора кореспондирати са тачком за контакт друге стране по убрзаним процедурама.
б) Ако тачка за контакт коју једна страна одреди не зависи од органа власти те стране који су одговорни за међународну правну помоћ или екстрадицију, тачка за контакт ће настојати да дјелује у координацији са тим органом власти по убрзаној процедури.
3. Свака страна ће се побринути да располаже са обученим и опремљеним персоналом у циљу олакшавања функционирања мреже.
Глава IV - Завршне клаузуле
Члан 36.
Потписивање и ступање на снагу
1.Ова Конвенција је отворена за потписивање државама чланицама Вијећа Европе и државама које нису чланице Вијећа Европе а које су учествовале у њеној изради.
2.Ова Конвенција подлијеже ратификацији, прихватању и одобравању. Инструменти ратификације, прихватања и одобравања се депонују код генералног секретара Вијећа Европе.
3.Ова Конвенција ступа на снагу првог дана у мјесецу који слиједи након истека периода од три мјесеца након датума када пет држава, рачунајући најмање три чланице Вијећа Европе, буду изразиле њихов пристанак да буду везане овом Конвенцијом, сходно одредбама параграфа 1 и 2.
4. За сваку државу потписницу која изрази накнадно свој пристанак да буде везана Конвенцијом, она ће ступити на снагу првог дана у мјесецу који слиједи након истека периода од три мјесеца након датума изражавања њеног пристанка да се прикључи Конвенцији сходно одредбама параграфа 1 и 2.
Члан 37.
Прикључење Конвенцији
1. Након ступања на снагу ове Конвенције, Министарски комитет Вијећа Европе може, након консултација са државама чланицама Конвенције и након што добије једногласан пристанак, позвати сваку државу која није чланица Вијећа и која није учествовала у изради Конвенције да приступи овој Конвенцији. Одлука се доноси већином гласова предвиђеном у члану 20.д Статута Вијећа Европе и једногласно од стране заступника држава чланица Конвенције које су чланице Министарског комитета.
2. За сваку државу која приступи Конвенцији сходно горњем параграфу 1 Конвенција ће ступити на снагу првог дана у мјесецу који слиједи након истека периода од три мјесеца након датума депоновања инструмента приступања код генералног секретара Вијећа Европе.
Члан 38.
Територијално примјењивање
1. Свака држава може, у тренутку потписивања или у моменту депоновања свог инструмента ратификације, прихватања, одобравања и прикључења, одредити једну или више територија на којима ће се примјењивати ова Конвенција.
2. Свака држава може, у сваком другом тренутку након тога, путем изјаве адресиране на генералног секретара Вијећа Европе, проширити примјену ове Конвенције на сваку другу територију назначену у изјави. У погледу те територије, Конвенција ће ступити на снагу првог дана у мјесецу који слиједи након истека периода од три мјесеца након датума пријема изјаве од стране генералног секретара.
3. Свака изјава сачињена уз примјену два претходна параграфа може бити повучена, у погледу сваке територије назначене у тој изјави, путем обавијести адресиране генералном секретару Вијећа Европе. Повлачење ће постати валидно првог дана у мјесецу који слиједи након истека периода од три мјесеца након датума пријема те обавијести од стране генералног секретара.
Члан 39.
Циљеви Конвенције
1.Предмет ове Конвенције је да комплетира мултилатералне или билатералне уговоре и споразуме који се примјењују између Страна, рачунајући ту и одредбе:
Европске Конвенције о екстрадицији отворене потписивањем 13. децембра 1957. у Паризу (СТЕ н. 24);
Европске Конвенције о међусобној правној помоћи у кривичној области отворене потписивањем 20. априла 1959. у Стразбуру (СТЕ н. 30);
Додатног Протокола Европској Конвенцији о међусобној правној помоћи у кривичној области отворен потписивањем 17. марта 1978. у Стразбуру (СТЕ н. 99);
2. Ако су двије или више страна већ закључиле споразум или уговор у вези материја које третира ова Конвенција или ако су оне другачије утврдиле своје односе о тим питањима, или ако ће то урадити у будућности, оне такођер имају могућност да примјењују тај уговор или споразум или да утврде своје односе у вези тога, умјесто ове Конвенције. Ипак, у случају да стране утврде њихове односе у вези материја које су предмет ове Конвенције на начин различит од онога предвиђеног у Конвенцији, оне ће то урадити на начин који не смије бити инкомпатибилан са циљевима и принципима Конвенције.
3. што се тиче одредаба ове Конвенције чија примјена установљава законодавне компетенције сваке од држава чланица или других аналогних територијалних ентитета, које нису, у смислу уставног система федерације, обавезне да подузму законске мјере, федерална влада доноси, својим повољним мишљењем, наведене одредбе на знање надлежним органима власти држава чланица, охрабрујући их да усвоје мјере које се могу провести у дјело.
Члан 40.
Изјаве
Свака страна ове Конвенције може, писменом изјавом упућеном генералном секретару Вијећа Европе приликом потписивања или приликом депоновања својих инструмената ратификације, прихватања, одобравања или приступања, да изјави да ће искористити могућност захтијевања додатних елемената предвиђених у члану 2, члану 3, члану 6 параграф 1 (б), члану 7 параграф 3 и члану 27 параграф 9 (е).
Члан 41.
Федерална клаузула
1.Федерална држава може да резервише право да преузме оне обавезе по поглављу II ове Конвенције које су у складу са основним принципима на којима се заснива веза њене централне владе и конститутивних држава или других сличних територијалних јединица под увјетом да и поред тога има могућност да сарађује у складу са одредбама поглавља III.
2.Када у складу са параграфом 1 резервише право, федерална држава не смије да примијени увјете такве резерве да би искључила или битно умањила своје обавезе да спроведе мјере предвиђене у поглављу II. Мора да обезбиједи широко и ефикасно спровођење закона у погледу тих мјера.
3.У погледу одредби ове Конвенције, чија примјена потпада под јурисдикцију конститутивних држава или других сличних територијалних јединица које уставни систем федерације не обавезује да предузму легислативне мјере, федерална влада ће информисати надлежне органе тих држава о наведеним одредбама прилажући своје повољно мишљење о њима, подстичући их да предузму потребне мјере да би те одредбе спровели.
Члан 42.
Ограничења
Путем писмене обавијести адресиране на генералног секретара Вијећа Европе, свака држава може, у тренутку потписивања или депоновања свог инструмента ратификације, прихватања, одобравања или прикључења, изјавити да уводи једно или више ограничења предвиђених у члану 4 параграф 2, члан 6 параграф 3, члан 9 параграф 4, члан 10 параграф 3, члан 11 параграф 3, члан 14 параграф 3, члан 22 параграф 2, члан 29 параграф 4 и члан 41 параграф 1. Није дозвољено правити никакво друго ограничење.
Члан 43.
Статус и повлачење ограничења
1. Страна која је увела ограничење сходно члану 42 може га повући у цјелини или дјелимично путем обавијести адресиране на генералног секретара. То повлачење ће ступити на снагу датумом пријема те обавијести од стране генералног секретара. Ако обавијест наводи да повлачење ограничења треба ступити на снагу на неки прецизан датум и ако тај датум долази послије онога када генерални секретар прими обавијест, повлачење ступа на снагу на тај каснији датум.
2. Страна која је увела ограничења наведена у члану 42 повлачи то ограничење у цјелини или дјелимично чим то околности дозволе.
3. Генерални секретар Вијећа Европе може периодично питати Стране које су имале једно или више ограничења наведених у члану 42 о информацијама, као и о перспективама њиховог повлачења.
Члан 44.
Амандмани
1. Свака страна може предложити амандмане на ову Конвенцију и генерални секретар Вијећа Европе их саопћава државама чланицама Вијећа Европе, државама које нису чланице али које су узеле учешћа у изради ове Конвенције, као и свакој држави која се њој прикључила или која је позвана да јој се прикључи сходно одредбама члана 37.
2. Сваки амандман којега предложи једна страна се саопћава Европском комитету за криминалистичке проблеме (ЦДПЦ) који подноси Министарском комитету своје мишљење о том амандману.
3. Министарски комитет преиспитује предложени амандман мишљење поднијето од стране Европског комитета за криминалистичке проблеме (ЦДПЦ) и након консултација са државама нечланицама које су прикључене овој Конвенцији, може усвојити амандман.
4. Текст сваког амандмана усвојеног од стране Министарског комитета сходно параграфу 3 овог члана се доставља Странама на прихватање.
5. Сваки амандман усвојен сходно параграфу 3 овог члана ступа на снагу тридесетог дана након што све стране информирају генералног секретара о њиховом прихватању.
Члан 45.
Рјешавање спорова
1.Европски Комитет за криминалистичке проблеме Вијећа Европе ће бити информиран о тумачењу и примјени ове Конвенције.
2. У случају спора између страна у вези тумачења и примјене ове Конвенције, стране ће настојати да спор ријеше преговорима или сваким другим мирним средством по њиховом избору, рачунајући ту подношење спора пред Европски комитет за криминалистичке проблеме, арбитражном суду који ће донијети одлуке које ће обавезати стране у спору, или Међународном суду правде, на основу заједничког договора између односних страна.
Члан 46.
Договарање страна
1. Стране ће се периодично договарати, по потреби, у циљу олакшавања:
а) ефективног кориштења и провођења ове Конвенције, убрајајући ту и идентификацију сваког проблема из те области, као и ефеката сваке декларације или ограничења сачињених сходно овој Конвенцији;
б) размјену информација о важним правосудним, политичким или техничким новостима третираним у домену компјутерског криминала и прикупљања доказа у електроничкој форми;
ц) испитивања евентуалне потребе за комплетирањем или допуњавањем Конвенције. < /em>
2. Европски комитет за криминалистичке проблеме (ЦДПЦ) ће бити периодично извјештаван о резултатима договора наведеним у параграфу 1.
3.Европски комитет за криминалистичке проблеме (ЦДПЦ) олакшава, по потреби, договоре наведене у параграфу 1 и усваја неопходне мјере за помоћ странама у њиховим напорима на комплетирању или допуњавању Конвенције. Најкасније након истека рока од три године почев од ступања на снагу ове Конвенције, Европски комитет за криминалистичке проблеме (ЦДПЦ) ће приступити, у сарадњи са странама, преиспитивању свих одредаба Конвенције и предложити ће, у случају потребе, упутне исправке.
4.Осим у случају да их Вијеће Европе преузме на себе, трошкови произашли из примјене одредаба из параграфа 1 су на терету страна на начин како то оне одреде.
5.Странама ће асистирати Секретаријат Вијећа Европе при извршавању њихових функција које проистичу из овог члана.
Члан 47.
Отказ
1. Свака страна може, у сваком тренутку, отказати ову Конвенцију путем обавијести генералном секретару Вијећа Европе.
2. Отказ ће ступити на снагу првог дана након истека периода од три мјесеца након датума када генерални секретар прими обавијест.
Члан 48.
Обавијест
Генерални секретар Вијећа Европе обавјештава државе чланице Вијећа Европе, државе нечланице које су узеле учешћа у изради ове Конвенције, као и сваку државу која приступи или која буде позвана да приступи Конвенцији, о:
а) сваком потпису;
б) депоновању сваког инструмента ратификације, прихватање, одобравање и прикључења;
ц) сваком датуму ступања на снагу ове Конвенције сходно њеним члановима 36 и 37;
д) свакој изјави сачињеној уз примјену чланова 40 и 41 или о сваком ограничењу сачињеном уз примјену члана 42;
е) сваком другом акту, обавијест и комуникацију која третира ову Конвенцију.
На основу тога су, доље потписани, уредно овлаштени у ту сврху, потписали ову Конвенцију.
Сачињено у Будимпешти, дана 23. новембра 2001. године, на француском и на енглеском језику, оба текста пуноважна, у једном примјерку који ће бити депонован у архиви Вијећа Европе. Генерални секретар Вијећа Европе ће доставити овјерену копију свакој држави чланици Вијећа Европе, државама не чланицама које су узеле учешћа у изради ове Конвенције, као и свакој држави позваној да јој приступи.
Члан 3.
Ова Одлука ће бити објављена у "Службеном гласнику БиХ" на босанском, хрватском и српском језику и ступа на снагу даном објављивања.
Број 01-011-398-12/06
25. марта 2006. године Сарајево
Предсједавајући
Сулејман Тихић, с. р.
КОНВЕНЦИЈА О КИБЕРНЕТИЧКОМ КРИМИНАЛИТЕТУ
