МУП гарант безбједности свих грађана
| Бања Лука | Четвртак, 25. јануар 2024.
Министарство унутрашњих послова је гарант безбједности свих грађана Републике Српске без обзира на вјеру и нацију, поручио је данас министар Синиша Каран у Требињу, гдје је одржан проширени колегијум на којем је анализиран рад МУП-а за прошлу 2023. годину.
Он је навео да показатељи о стању безбједности, као и сам извјештај о раду за прошлу годину показују да су припадници МУП-а успјешно одговорили на све безбједносне изазове којих је било много, а стање безбједности је оцијенио као добро.
Кад је ријеч о откривености кривичних дјела, министар Каран је рекао да је коефицијент укупне расвијетљености виши него икада и износи више од 90 одсто.
Он је навео да је број кривичних дјела против живота и тијела (645) повећан за 1,3% у односу на упоредни период, на који је утицало повећање извршених КД Тешка тјелесна повреда за 8,5%. Евидентирано је 14 убистава у којима је смртно страдало 15 лица. Ради се о 7 КД Тешко убиство, 5 КД Убиство и два убиства са самоубиством. Сви ови случајеви су расвијетљени.
Посебно је истакао случај Тешког убиства инспектора Полицијске управе Бијељина Ненада Марковића чији је починилац брзо пронађен.
Навео је да се Министарство у протеклим годинама ефикасно носило са проблемом и посљедицама мигрантске кризе и да ће учинити све да тако буде и у наредном периоду.
Полицијски службеници су на територији Републике Српске пронашли и евидентирали 1.078 лица – мигранта који су илегално прешли границу БиХ, што је за 77,2% мање у односу на 2022. годину. Од укупног броја пронађених и контролисаних миграната највећи број их је поријеклом из Авганистана (46,7%) и Марока (10,7%), рекао је министар Каран.
Директор полиције Републике Српске Синиша Кострешевић је рекао да је у току 2023. године Министарство унутрашњих послова Републике Српске надлежним тужилаштвима поднијело 5.955 извјештаја против 6.372 лица, због основа сумње да су починила 7.042 кривична дјела. Повећан је коефицијент укупне расвјетљености кривичних дјела, као и коефицијент расвијетљености по непознатом лицу.
Он је рекао да је од укупног броја пријављених лица, 1.738 је повратника у извршењу кривичних дјела (идентично), а евидентирано је и 211 малољетних извршилаца (више за 31,1%). Коефицијент укупне расвијетљености је 90,3%, а по непознатом извршиоцу 74,1%.
Директор је истакао да су у структури почињених кривичних дјела у извјештајном периоду, најбројнија била кривична дјела општег криминалитета (5.793), са удјелом од 82,3% у укупном криминалитету. Од укупног броја почињених кривичних дјела општег криминалитета, полицијски службеници су у 113 случајевa лишили слободе починиоце у току или непосредно након извршеног дјела.
„Борба против организованог криминала и корупције свакако су били и остали наши главни приоритети рада, што свакако показују и наши резултати рада. У том смислу јако је значајна наша сарадња са Еурополом, као и сарадња са другим полицијама регије, али и других европских земаља”, рекао је директор Кострешевић.
Он је истакао да је у прошлој години процесуирано 12 организованих криминалних група у вези са злоупотребама опојних дрога, неовлаштеним прометом оружја и војне опреме, злоупотребама службеног положаја, спречавања доказивања, ометања рада правосуђа, примања и давања мита и др.
„Откривен је 2.681 случај, односно 403 кривична дјела и 2.278 прекршајa злоупотребе опојних дрога, што је за 33,7% више у односу на претходну годину. У оквиру ових активности слободе је лишено укупно 756 лица. Полицијски службеници су на лицу мјеста извршења кривичних дјела у вези са злоупотребама опојних дрога затекли и лишили слободе 33 лицa. Откривено је пет лабораторије за производњу дроге, од којих двије на подручју ПУ Бања Лука и по једна на подручјима ПУ Градишка, ПУ Приједор и ПУ Бијељина. Од заплијењених опојних дрога, највише је заплијењено марихуане, око 455 kg”, рекао је директор Кострешевић.
Истакао је да није задовољан стањем у области безбједности у саобраћају, јер без обзира на бројне превентивне и репресивне активности које су реализоване током 2023. године, евидентирано је 10.614 саобраћајних незгода, што је више за 7,3% у односу на 2022. годину. У саобраћајним незгодама погинуло је 109 лица (девет лица више него 2022. године), теже је повријеђено 611 лица (више за 9%), док је лакше повријеђено 2.923 лица (више за 6,5%). Број незгода само са материјалном штетом (8.155) је већи за 7,6%.
