Ministarstvo unutrasnjih poslova Republike Srpske
← Повратак на | Информисање јавности »

Састанак поводом 30. јула - Свјетског дана борбе против трговине људима

| Бања Лука | Уторак, 30. јул 2024.

Министаство унутрашњих послова Републике Српке организовало је данас у Бијељини састанак поводом 30. јула - Свјетског дана борбе против трговине људима, на којем су присуствовали координатор за борбу против трговине људима у Републици Српској, чланови регионалних мониторинг тимова Бијељина и Добој, координатор регионалног мониторинг тима Бањалука, те представници Полицијске управе Зворник и удружења грађана "Отахарин" и "Лара" из Бијељине.

У Републици Српској прошле године није било идентификованих кривичних дјела трговине људима, а у борби против овог проблема важан је мултисекторски приступ и сарадња са невладиним организацијама, изјавио је Републички координатор за супротстављање трговини људима при Министарству унутрашњих послова Републике Српске Никша Глигић.

Он је указао на велики број случајева присилног просјачења, гдје су дјеца најугроженија.

"У наредном периоду радићемо на подизању свијести и редовној едукацији шире јавности, те унапређењу знања и вјештина свих чланова регионалних мониторинг тимова састављених од представника различитих институција Српске", рекао је Глигић,  наводећи да ће се на сузбијању ове појаве радити у оквиру закона усклађених са директивама ЕУ.

Драган Јоковић из Удружења грађана "Отахарин" рекао је  да је међусекторска сарадња у борби против трговине људима веома важна и да ово удружење већ дуго ради на превенцији трговине људима у оквиру Центра за инклузију Рома и иницијативи за отварање прихватилишта за ромску дјецу затечену на улици.

"Нажалост, Бијељина је један од градова који има највећи број дјеце у просјачењу и то траје већ дуго. Изузетно је важно да се посвети пажња том проблему и да се ради мултисекторски на његовом рјешавању. Жељели бисмо да видимо много интензивнији рад центара за социјални рад на овој проблематици, пошто имају највеће ингеренције када је ријеч о асистенцији и препознавању жртава", рекао је Јоковић. Он је позвао представнике медија и грађане да, када се задесе на улици, пријаве дјецу која су у просјачењу, јер она тамо нису добровољно већ су искориштена.

"Њима је мјесто у школи и породици, међу осталим малишанима, а грађани могу да укажу на мјеста гдје се дјеца налазе и да помогну полицијским службеницима да их испрате темо гдје треба", рекао је Јоковић. Он је указао и на проблем смјештајних капацитета.

"Очекујемо да ће прихватилиште бити завршено у новембру сљедеће године, да ће бити успостављена услуга не само дјеци затеченој у просјачењу, него и дјеци чији је живот угрожен", рекао је Јоковић и нагласио да је у ситуација алармантна јер има педесетак дјеце која су у просјачењу.

Љиља Лукић, представница Фондације "Лара" из Бијељине, која води једну од три сигурне куће у земљи, каже да се у сигурну кућу смјештају жртве и потенцијалне жртве трговине људима.

"Нажалост, потврђује се из године у годину да су ту, углавном, смјештене потенцијалне жртве трговине људима малољетници. Најчешће су у ризику ромска дјеца, а ријеч је о просјачењу и раном склапању бракова. Имали смо случајеве дјевојчица које су по неколико пута продаване у иностранство, па су бјежале и тако по неколико пута док не стигну до сигурне куће", рекла је Лукићева.

Она је навела да се жртве и потенцијалне жртве трговине људима - малољетници укључују у школски систем.

"Наше стручно особље ради са њима и на социјализацији и праћењу школског програма. Неопходан је мултисекторски приступ како би се радило на спречавању трговине људима, што је веома тежак посао", истакла је Лукићева.