Правила понашања полиције у Полицијском етичком кодексу
| Бања Лука | Петак, 28. август 2009.
Министарство унутрашњих послова Републике Српске , у склопу активности на провођењу Стратегије сузбијања корупције у РС као и Акционог плана спречавања корупције у МУП-а РС, прописало је нови Полицијски етички кодекс. Кодексом су одређене етичке и законске смјернице за професионално извршавање полицијских послова, стриктно поштовање и примјена закона у раду полицијских службеника као и одредница да примјена права не може се заснивати на незаконитом, дискриминаторском или самовољном понашању припадника полиције. Циљеви кодекса су вишеструки и практично примјењељиви у току и послије радног времена, а акценат је стављен на понашање полицијских службеника у одређеним ситуацијама, унапређење заштите људских права и слобода као и добар однос са грађанима и ефикасна сарадња са свим полицијским агенцијама у БиХ. Кроз 12 правила понашања која су прописана етичким кодексом дефинисано је низ одредница кроз које је важно да се отклони свака незаконита или друга инкриминисана радња полицијских службеника, да се створи радни амбијент који је испуњен професионалношћу и здравим међусобним односима, задаци полицијских службеника у односу са грађанима, смернице приликом предузимања службених радњи, непристрасност, избјегавање сукоба интереса и неспојивик функција, повјерљивост и коришћење службених информација те свакако неизоставно обазовање и стручно усавршавање. Из свега овога произилази да обављање полицијског посла мора бити у складу са законом, потребно у одговарајућим околностима и пропорционално у односу на озбиљност преступа и легитимни циљ који треба постићи. Грађани требају да буду упознати са стандардима понашања полицијских службеника, а од њих се очекује да не врше притисак на полицијске службенике, јер ће се у таквим незаконитим дјелима предузети све мјере и радње како би се спријечило рушење угледа и статуса полиције РС. Полицијски етички кодекс је прописан како би полиција РС у сопственим редовима првенствено спријечила све облике корупције и на законит и адекватан начин регулисала поступност и досљедност у раду. Кроз цјелокупан рад нужно је прилагодити се смјерницама које су легитимне, а чије непоштовање ће изискивати прописану санкцију. Полицијски службеници треба да схвате своју појединачну одговорност, јер њихово понашање утиче на стварање слике о Министарству унтрашњих послова РС у цјелини. Да би се одржало повјерење јавности у поштење, професионалност, непристрасност и интегритет полицијских службеника, важно је да се отклони свака сумња да иза радњи припадника полиције стоје други мотив и поступци