Ministarstvo unutrasnjih poslova Republike Srpske
← Повратак на Сервисне информације | Информисање јавности » Сервисне информације

Стање у области општег криминалитета

| Бањалука | Петак, 31. децембар 2004.

Расположиви показатељи указују да је у порасту општи криминалитет. Евидентирано је 11.540 кривичних дјела (23% више него у истом периоду 2003. године), од чега 8.584 по непознатом извршиоцу. Поднесено је 10.501 извјештаја тужилаштвима против 6.060 извршилаца. Међу пријављенима је 1.188 рецидивиста (сваки шести извршилац) и 769 малољетника (сваки осми). Расвијетљено је укупно 5.454 кривична дјела или 48,2% од укупно евидентираних. Од 8.584 пријављена кривична дјела по непознатом извршиоцу расвијетљено је 2.716 или 31,6%. Пријављено је 868 кривичних дјела против живота и тијела, што је за 11% више у односу на исти период 2003. године. Чињеница је, међутим, да је проценат расвијетљености ових кривичних дјела доста висок (96,0 %) и на истом је нивоу као и претходних година. Од извршених 26 убистава, два још нису расвијетљена. Број убистава мањи је за осам или 24%. Изузев два случаја, пријављена убиства у покушају (36) су расвијетљена, а број ових кривичних дјела мањи је за 32%. На повећање броја кривичних дјела против живота и тијела утицао је пораст осталих дјела те врсте (наношење тјелесних повреда, учествовање у тучи, насилничко понашање, насиље у породици, уз повећану употребу оружја или других опасних предмета). Од 804 кривичних дјела ове врсте 30 или 3,7% није расвијетљено, а откривени извршиоци су пријављени надлежним тужилаштвима. Нека од ових кривичних дјела (тјелесне повреде и др.) раније нису гоњена по службеној дужности, што је условило поступање на повећаном броју ових деликата у односу на раније. Континуриано је рађено и на свим неразјашњеним ранијим кривичним дјелима убистава и сви предмети су оперативно активни. Регистровано је 66 кривичних дјела против полног интегритета, од чега 23 силовања која су у порасту за 10%. У једном случају извршилац није откривен, а 25 починилаца, уз одговарајућу документацију, приведено је законској одговорности. У структури кривичних дјела општег криминалитета у овом периоду 2004. год. најбројнија су кривична дјела против имовине, 8.292 или 73,2% од укупно евидентираних. За ова кривична дјела поднесена су 7.902 извјештаја тужилаштвима против 3.013 лица. Расвијетљено је 25,8% кривичних дјела против имовине код којих је извршилац у вријеме сазнања за кривично дјело био непознат. Укупна расвијетљеност ових кривичних дјела је 32,2%. Међу деликтима против имовине најбројније су тешке крађе (4.988) које су у порасту за 27%, те крађе (2.367) којих је за 40% више него у истом периоду 2003. године, углавном са мањом штетом, али и обавезом да се по њима поступа. У посматраном периоду пријављене су крађе 602 возила (више за 24%), од којих је око 30% пронађено и враћено власницима. Расположива оперативна сазнања указују да отуђена возила, уз претходно прибављене регистарске таблице и фалсификоване дозволе, углавном буду превезена у Федерацију БиХ, Србију и Црну Гору и друге, а дио се раставља и препродаје као резервни дијелови. Ради успјешнијег рада на овој проблематици, поред предузимања одговарајућих мјера, врши се и размјена података о украденим возилима, утврђеним и индицираним извршиоцима са надлежним органима безбједности у окружењу и ИНТЕРПОЛОМ.Само на подручју ЦЈБ С.Сарајево откривено је или пронађено 69 возила отуђених на подручју Федерације, претежно у Сарајеву. Откривено је и одузето 60 аутомобила која се налазе на потјерницама Интерпола. Организованом акцијом МУП-а у овом периоду утврђено је да је преко возила регистровано на основу фалсификоване документације – царинских исправа. Расположива сазнања указују да је број овако регистрованих возила далеко већи због чега се и предузимају интензивне мјере и радње на провјерама њихових досијеа и утврђивања вјеродостојности документације. Тај процес ће сигурно трајати дуже времена, али је циљ да се ова проблематика максимално колико је то могуће доведе у једно повољније стање. Пажњу заслужује сагледавање показатеља који указују на повећање броја кривичних дјела разбојништва и разбојничке крађе (264 КД или 10% више у односу на исти период 2003. године). Од тога су 252 разбојништава, укупна расвијетљеност је 46%, а по непознатом извршиоцу 42,4%. За извршење ових кривичних дјела тужилаштвима је пријављено 170 откривених извршилаца. Ова дјела имају посебно мјесто у активностима полиције и криминалистичке полиције. То је и разумљиво, јер се сврставају у теже деликте, пошто се њиховим вршењем, поред примарног мотива - користољубље и стицање противправне имовинске користи, непосредно физички угрожавају лица, наносе им се тјелесне повреде, па и са озбиљнијим посљедицама, а у јавности стварају неповољан одјек и осјећај несигурности. Материјалне штете причињене овим дјелима, изузимајући пљачке банака, углавном су мале, али је чињеница да се неријетко чине на крајње дрзак и бруталан начин, уз употребу ватреног и тзв. хладног оружја. Укупан број кривичних дјела против опште безбједности људи и имовине у посматраном периоду (227) мањи је за 16%, а њихова укупна расвијетљеност је 60,8 %. Евидентирана је 71 експлозија и углавном је ријеч о подметању и бацању експлозивних направа на куће и аутомобиле, претежно са мањим материјалним штетама, а одређене околности указују да се мотиви своде на застрашивање или пријетње због нерашчишћених односа. У осталим случајевима ради се о активираним експлозивним направама заосталим из рата или несмотреним руковањем. Због недозвољеног коришћења, држања или препродаје оружја или експлозивних материја кривичне пријаве или извјештаји поднесени су против 202 лица. Број откривених кривичних дјела ове врсте (212) је за 29% мањи него у истом периоду 2003.године, што очигледно говори о повећаној активности полиције и криминалистичке полиције, мотивисаној прије свега на чињеници да код становништва још увијек има доста наоружања из рата и реалним процјенама да оно може бити предмет угрожавања других, илегалне трговине и кријумчарења у ширим оквирима. Такође, у прекршајном поступку, привремено су одузета 294 комада оружја (159 дуге цијеви и 135 кратких цијеви), већи број минско-експлозивних средстава и 5.626 метака. Осим наведеног значајно је указати да су кроз акцију "Интерна жетва" полицијске станице од грађана прикупиле: 1.765 пушака, аутомата и пушкомитраљеза, 28 пиштоља, 6.389 ручних бомби, 3.803 граната и сличних пројектила, 46.910 грама експлозива, 380 минобацачких и артиљеријских оруђа разних типова, 531 мина, 495.244 комада муниције. Посебан приоритет у раду МУП-а било је спречавање неовлашћене производње и промета, као и других злоупотреба опојних дрога, који је као такав апострофиран у годишњем програму и оперативним плановима. Откривено је 106 кривичних дјела неовлашћене производње и стављања у промет опојних дрога и омогућавања уживања опојних дрога (123 у претходном периоду). Због основа сумње да су починили ова кривична дјела поднесено је 96 извјештаја тужилаштвима против 114 лица. Слободе је лишено 246 лица, а против 164 покренут је прекршајни поступак због незаконитог посједовања опојне дроге. У изведеним акцијама одузето је 670 грама хероина, 70 грама кокаина, 270 грама хашиша, 124.662 грама марихуане и 1.262 стабљике индијске конопље, те 58 таблете опојне дроге екстази. Због сталног раста злоупотребе дрога овој проблематици се пришло још организованије и свеобухватније, јер је дрога проблематика и других надлежних институција и невладиних организација. Оперативни подаци указују да је незаконито растурање и коришћење дроге знатно веће, што је опредјелило ово Министарство да у наредном периоду појача разноврсне оперативно-превентивне активности на сузбијању овог растућег проблема. У оквирима својих овлашћења МУП РС прикупља податке и прати промет прекурзора, супстанци намијењених индустријској производњи које могу бити злоупотријебљене и за недозвољену и нелегалну производњу опијатних средстава, јер одређена оперативна сазнања указују да увезене количине премашују потребе индустрије и да се неријетко прометовање ових супстанци врши на незаконит начин. Проблематика у вези са нелегалним миграцијама, захваљујући досљедном провођењу законских прописа, предузимању превентивних, али и репресивних мјера у сарадњи са другим организацијама, укључујући и страним, посљедње двије године има тенденцију сталног побољшања, што су на одређени начин признала и надлежна тијела међународне заједнице. Тако је прошле године поднесено шест кривичних пријава против 14 лица због кривичних дјела трговине људима ради вршења проституције, а у досадашњем периоду ове године откривен је и пријављен само један случај.