Zaključci međunarodne naučnostručne konferencije ''Suzbijanje kriminaliteta i evropske integracije, s osvrtom na ekološki kriminalitet’’
| Trebinje | Četvrtak, 20. mart 2014.
Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srpske organizovalo uz podršku Hans Zajdel fondacije (Hanns Seidel Stiftung) međunarodnu naučno-stručnu konferenciju „Suzbijanje kriminaliteta i evropske integracije sa osvrtom na ekološki kriminalitet“ u Trebinju.
U radu konferencije je predstavljeno 35 radova od oko 60 autora (naučnih i stručnih radnika) iz Republike Srpske, Bosne i Hercegovine, Republike Srbije, Republike Crne Gore, Makedonije i drugih država, a samoj konferenciji je prisustvovalo oko 100 učesnika.
Tokom konferencije su akceptirane neke teme poput: definisanja i karakteristika ekološkog kriminaliteta, prava na zaštitu životne sredine, značaj evropskih integracija u sprečavanju ekološkog kriminaliteta, transnacionalni ekološki kriminalitet, standardizacija naučnog jezika iz ove oblasti, globalne opasnosti koje donosi narušavanje ekološke bezbjednosti, značaj međunarodne policijske saradnje u suzbijanju ekološke bezbjednosti, fenomen agencifikacije u BiH u oblasti suzbijanja ekološkog kriminaliteta, zbrinjavanje medicinskog otpada, krivičnopravni i psihološki aspekti ovog problema, odgovornost pravnih lica za ekološka krivična djela, saobraćajna ekologija...
U toku konferencije su se diferencirala određena pitanja, koja se predlažu kao zaključci konferencije:
• Vek koji je tek počeo sa potpunom izvesnošću može se nazvati vekom ekologije, ekološki problemi su sve prisutniji gotovo u svim oblastima društveno-ekonomskog života. Jedan od savremenih ekoloških problema je ekološki kriminalitet. Ekološki kriminalitet predstljavlja poseban vid kriminaliteta, koji se u savremenim društvenim okolnostima sve složeniji. Savremeni trendovi globalizacije i internacionalizacije, kao posledica ekonomske i trgovinske liberalizacije, predstavljaju aktuelni trend u međunarodnim političkim i ekonomskim odnosima. Mogućnost uspostavljanja komunikacije s jednog na drugi kraj sveta u roku od nekoliko sekundi, te rastući promet ljudi, robe, novca i usluga preko sve otvorenijih granica prouzrokuje i sporedne efekte u vidu internacionalizacije ekološkog kriminala.
• Budući da ekološki problemi ne poznaju državne granice, reakcija međunarodne zajednice na aktuelan ekološki kriminal javlja se u vidu koordinirane policijske saradnje kako na sprčavanju tako i na suzbijanju raznih oblika ekološkog kriminala. Pretnje po životnu sredinu od strane transnacionalnog organizovanog ekološkog kriminala zahtevaju energičan i efikasan međunarodni odgovor u sprovođenju zakona koji štite prirodne resurse i predstavljaju borbu protiv korupcije i nasilja vezanog za ovu vrstu kriminala, koji može da utiču na stabilnost i bezbednost društva.
• Primećen je problem koji se ogleda u tome što se u naučno stručnoj javnosti ne pridaje značaj ekološkom kriminalitetu koji ralno zaslužuje , jer se radi o izuzetno društveno opasnom i štetnom kriminalnom fenomenu. Stim u vezi nameće se potreba permanentnog izučavanja i praćenja ovog kriminalnog fenomena, te kreiranje adekvatne društvene reakcije.
• U naučno-stručnoj literaturi koja se bavi problematikom ekološkog kriminaliteta prisutna su različita definisanja samog ekološkog kriminaliteta, gotovo da postoji onoliko različitih definicija koliko i autora koji se bave ovom problematikom.Međutim, za sve definicije je zajedničko to što se nezakonitim radnjama ugrožava ili teže narušava životna sredina, a koje su kao takve predviđene krvičnim zakonom ili drugim pravnim propisima koji regulišu ekološku problematiku.
• Shodno navedenom, neophodno je doći do zajedničke, univerzalne i opšteprihvatljive definicije ekološkog kriminaliteta, kako bi se na normativnom, ali prevashodno na globalnom planu intenzivirala aktivnost na planu predupređivanja i suzbijanja ove pojave.
• Kao svaka „mlada“ teorija i praksa koja će se tek razvijati, ni oblast ekološkog kriminalitet nema standardizovan, razvijen i kompletan pojmovno-kategorijalni aparat. Jezik ekološke bezbednosti je bogat, ali nije standardizovan. U tom smislu na naučno-stručnom planu treba uticati na izgradnju pojmovnog aparata ekološkog kriminaliteta.
• Evropska unija posvećuje veliku pažnju zaštiti životne sredine i razvija eko-politike, te finansira zaštitu životne sredine, što svakako govori u prilog akceptiranja i pravilnog percipiranja ovog problema. U tom kontekstu, preporuka je da zemlje iz okruženja posvete veću pažnju na izgradnji i integrisanju institucija za borbu protiv ekološkog kriminaliteta, imajući u vidu standarde i dobru praksu koja se primjenjue u razvijenim državama.
• Identifikovanje, diferenciranje i detaljna elaboracija uzroka, oblika ispoljavanja i drugih relevantnih karakteristika je neophodna kako bi se efikasno reagovalo na sprečavanje i suzbijanje ekološkog kriminaliteta. Drugim riječlima, karakteristike ekološkog kriminaliteta, koje su još uvijek nejasne i latentne, uslov su za efikasno preduzimanje aktivnosti na sprečavanju i suzbijanju ovog oblika kriminaliteta.
• S obzirom na brojne karakteristike koje je diferenciraju u sui generis oblast, neophodno je, na naučnom, a potom i na praktičnom planu, potencirati i favorizovati razvoj naučnih disciplina koje proučavaju ovu oblast, prevashodno tzv. ‘’zelene kriminologije’’ i ekološke kriminalistike.
